Кренула мисија лова на ванземаљски живот на Јупитеровом месецу

Летелица „Европа Клипер“  ће прећи 2,9 милијарди километара да би стигла до Јупитера у априлу 2030. Орбитираће око Јупитера и обавити 49 блиских прелета Европе, мистериозног месеца испод чије ледене површине би могао да буде огроман океан са двоструком већом количином воде него што је има на Земљи.

Свемирска летелица „Европа Клипер“ ће следити мисију "Juice" Европске свемирске агенције која је отишла прошле године, али ће је престићи и стићи прва.

Научници се надају да оно што би ова летелица могла да открије променило наше сазнање о Сунчевом систему.

Месец пет пута светлији од нашег

Лансирање летелице на мисију коју Наса већ годинама припрема, одложено је у последњем тренутку након што је ураган Милтон ове недеље погодио Флориду.

Свемирска летелица је била склоњена у затворен простор,  али након провере оштећења на лансирној рампи на Кејп Канавералу, инжењери су дали зелено светло за полетање.

„Ако откријемо живот тако далеко од Сунца, то би имплицирало да је порекло живота на Земљи потекло из неког другог извора“, наводи Марк Фокс-Пауел, планетарни микробиолог са Отвореног универзитета.

„То је изузетно значајно, јер ако се то догодило два пута у нашем Сунчевом систему, то би могло да значи да је живот заиста уобичајен у свемиру“, додаје микробиолог.

Смештена 628 милиона километара од Земље, Европа је само мало већа од нашег Месеца, али ту се свака сличност завршава.

Да је на нашем небу, сијао би пет пута јаче јер би лед рефлектовао много више сунчеве светлости.

Европина ледена кора је дебела до 25 километара, а испод ње би могао да се налази огроман слани океан. Такође могу постојати хемикалије које су састојци за настанак живота.

Научници су први пут схватили да би Европа могла да подржава живот седамдесетих година када су, гледајући кроз телескоп у Аризони, видели лед на њеној површини.

Свемирске летелице „Војаџер“ 1 и 2 снимиле су прве слике изблиза, а затим је 1995. Насин свемирски брод „Галилео“ пролетео поред Европе и направио неке за научнике потпуно збуњујуће слике. Видела се површина прошарана тамним, црвенкасто-браон пукотинама, усецима који могу да садрже соли и једињења сумпора која би могла да подрже живот.

Свемирски телескоп Хабл је од тада снимио слике нечега што би могли бити облаци водене паре избачене 160 километара изнад површине Јупитеровог сателита Европа.

Али ниједна од тих мисија није се довољно приближила Европи довољно дуго да би заиста разумела шта се дешава.

Лет кроз водене облаке

Сада се научници надају да ће инструменти на Насиној летелици „Клипер“ мапирати скоро цео месец, као и да ће сакупљати честице прашине и летети кроз водене облаке.

Бритни Шмит, ванредна професорка наука о земљи и атмосфери на Универзитету Корнел у САД, помогла је да се дизајнира ласер на летелици који може да види кроз лед.

„Највише сам узбуђена што ћемо истражити мрежу простирања воде на Европи. Видети где је вода. Европа има ледену верзију Земљиних зона субдукције, комора магме и тектонике – покушаћемо да видимо те регионе и мапирамо их“, додаје професорка.

Њен инструмент, назван Reason, тестиран је на Антарктику.

Али за разлику од Земље, сви инструменти на „Клиперу“ биће изложени огромним количинама зрачења за које професорка Шмит каже да представља „велику претњу“.

Летелица би требало да пролети поред Европе око 50 пута, и сваки пут ће бити на удару зрачења које је еквивалентно милиону рендгенских зрака.

„Велики део електронике је смештен у посебно заштићене спремнике како би се спречило да их оштети зрачење“, објашњава проф. Шмит.

Свемирски брод је највећи који је до сада направљен за посету планети и пред њим је дуго путовање. На путу од 2,9 милјарди километара, кружиће око Земље и Марса да би се даље кретао према Јупитеру користећи се такозваним „ефектом праћке“.

Пошто не може да носи довољно горива да би се сам покренуо, тако да ће ухватити замах од Земљине и Марсове гравитационе силе.

Престићи ће „Ђус“ (Juice), свемирски брод Европске свемирске агенције који ће такође посетити Европу на свом путу до другог Јупитеровог месеца по имену Ганимед.

Када се „Клипер“ приближи Европи 2030. године, поново ће укључити своје моторе како би пажљиво маневрисао у праву орбиту.

Астрономи су веома опрезни када говоре о шансама за откривање живота – нема очекивања да ће пронаћи створења или животиње налик људима.

„Тражимо потенцијал за настанак живота и потребне су вам четири ствари – течна вода, извор топлоте и органски материјал. Коначно, та три састојка морају бити стабилна током довољно дугог временског периода да би се нешто могло догодити“, објашњава Мишел Догерти, професор астрофизике на Империјал колеџу у Лондону.

И надају се да ће, ако буду могли боље да разумеју површину леда, знати где да слете летелице у некој будућој мисији.

Међународни тим научника из Насе, Лабораторије за млазни погон и Лабораторије за примењену физику „Џона Хопкинса“ надгледаће „Клиперову“ одисеју.

У време када је лансирање у свемир скоро сваке недеље, ова мисија обећава нешто другачије, указује професор Фокс-Пауел.

„Нема зараде. Овде се ради о истраживању и радозналости, и померању граница нашег знања о нашем месту у универзуму“, наглашава професор.