Церн и Велики хадронски сударач – одгонетање мистерија универзума и колики је допринос српских научника

У симулацији Великог праска и многим другим експериментима Европске организације за нуклеарна истраживања учествују и научници из Србије. Која је улога Церна у светској науци и на којим заједничким пројектима раде са нашим научницима, за Дневник говори проф. др Александар Белић са Института за физику у Београду.

„Тренутно уз помоћ Великог хадронског сударача покушавамо да боље карактеришемо Хигсов бозон, а такође покушавамо да одгонетнемо тамну материју и енергију пошто најновија посматрања космоса нам говоре да је најмање 95 одсто материје нама невидљиво јер се састоји од честица које не реагују на електромагнетно зрачење“, каже проф. др Белић.

Церн је огроман инфраструктурни пројекат, а Србија стално има између 50 и 100 истраживача који активно раде и доприносе. Наши стручњаци учествују на великим пројектима Атлас и ЦМС, као и у обради података који се добијају из експеримената.

Главна ствар оваквих колаборационих пројеката, попут Церна, није такмичење већ сарадња да се разуме како природа и космос функционишу и из тога развој нових технологија.

„Најважнији инструмент Церна је Велики хадронски сударач, кружни подземни тунел дужине 27 километара и у њему се честице убрзавају скоро до брзине светлости. То су веома енергични судари из којих се генерише обиље честица које се распадају. Највећи део тих распада је незанимљив, али мали број, попут ултратешких честица, од великог је научног значаја“, истиче Белић.

Велики хадронски сударач пуштен је у рад 2008. године. Прву фазу до 2013. године карактерисало је откриће Хигсовог бозона. Друга фаза од 2015. до 2018. бавила се прецизним мерењем Хигсовог бозона, а трећа фаза која и даље траје је већ дала више података од прве две заједно.

„После треће фазе уследиће унапређење у такозвани Велики хадронски сударач високог осветљења који ће дати десетоструко већу ефикасност експеримената у мерењу“, додаје Белић.