Научници сачували цео људски геном на „меморијском кристалу“ који може да опстане милијарде година

Кристал, који је развио тим истраживача у Истраживачком центру за оптоелектронику Универзитета у Саутемптону, такође би се могао користити за креирање записа о биљним и животињским врстама којима прети изумирање.

На меморијском кристалу може да се похрани до 360 терабајта информација милијардама година и може да издржи екстремне услове, укључујући смрзавање, пожаре, директну силу удара, космичко зрачење и температуре до хиљаду степени Целзијуса, наводи Универзитет у саопштењу за штампу, преноси Си-Ен-Ен.

Кристал је 2014. године проглашен за Гинисов светски рекорд као „најиздржљивији дигитални материјал за складиштење података“.

Тим Казанског је користио ултра-брзе ласере да упише податке о људском геному у шупљине величине само 20 нанометара (нанометар је око милијардити део метра).

Подаци ускладиштени на кристалу се преводе у пет различитих димензија његових наноструктура – висину, дужину, ширину, оријентацију и положај.

„Пет-де меморијски кристал отвара могућности за друге истраживаче да изграде трајно складиште геномских информација из којих би се комплексни организми, попут биљака и животиња, могли обновити ако наука у будућности то дозволи“, рекао је Петер Казански, професор оптоелектронике, који је руководио тимом истраживача на Универзитету у Саутемптону.

Тим је морао да размотри ко ће – или шта – преузети сачуване информације у тако далекој у будућности.

То би могла бити интелигенција (врста или машина) – или би се могла наћи у будућности тако далекој да за њу не би постојао референтни оквир. Да би помогли ономе ко га пронађе, истраживачи су укључили визуелни кључ.

„Визуелни кључ уписан на кристал даје проналазачу знање о томе који су подаци похрањени унутра и како се могу користити“, објашњава Казански.

Ко или шта ће моћи да очита меморијски кристал

„Овај рад је импресиван“, сматра Томас Хајнис, који води истраживање о складиштењу ДНК на Империјал колеџу у Лондону и није био укључен у поменуту студију. Међутим, он каже да остаје питање како би се такви подаци могли читати у будућности.

„Оно што је Саутемптон представио вероватно има већу издржљивост, међутим, поставља се питање: за шта? Будуће генерације? Наравно, али како ће знати да очитају кристал? Како ће знати како да направе уређај за читање кристала? Да ли ће уређај бити доступан за стотине година?" пита се Хајнис. „Једва могу да повежем свој десет година стар ајпод и слушам оно што сам тада слушао.“

За сада, кристал се чува у Архиви "Memory of Mankind", временској капсули у сланој пећини у Аустрији.

Казански и његов тим су 2018. године користили технологију меморијског кристала за складиштење трилогије научнофантастичних књига Исака Асимова Foundation, које су потом лансиране у свемир. Технологија је такође коришћена за чување главних докумената из људске историје, укључујући Универзалну декларацију о људским правима и Магна карту.

Раније ове године, научници су открили план за заштиту земаљских врста у криогеном биорепозиторијуму на Месецу, намењен спасавању врста у случају катастрофе на нашој планети.