Нова Нојева барка биће смештена на Месецу?

Узнемирени растућим бројем врста које се суочавају са изумирањем на Земљи, група научника верује да одговор лежи у изградњи великог замрзивача за животињски ДНК на Месецу.

Предлог је дао тим који укључује Мери Хагедорн, научницу у Смитсонијановом Националном зоолошком врту и Институту за биологију очувања. Хагедорнова је и раније учествовала у пројектима о очувању угрожених врста корала кроз криопрезервацију.

Сада, она жели да искористи сличну технологију за нешто амбициозније: изградњу лунарне Нојеве барке која би се евентуално могла користити за поновно насељавање изгубљених врста на Земљи или другој планети путем клонирања.

Месец као изабрана локација има највише смисла, сматра група научника, због своје удаљености од катастрофа које би проузроковао човек и његових природно ниских температура, које могу да олакшају замрзавање.

„Овакво биоскладиште би заштитило биодиверзитет и деловало као заштита од његовог губитка услед природних катастрофа, климатских промена, пренасељености, исцрпљивања ресурса, ратова, социоекономских претњи и других узрока на Земљи“, написали су истраживачи.

План захтева да се током времена изгради банка криогенски замрзнуте животињске коже и ткива, која ће се на крају проширити и на биљке. Биће потребан широк спектар узорака фауне и флоре, од којих би сваки играо улогу у изградњи „одрживих екосистема прилагођених људима током свемирског лета, на другој планети или назад на Земљи“, објаснили су истраживачи у свом предлогу.

Биће много изазова за завршетак тако амбициозног пројекта, признали су, укључујући изградњу амбалаже за заштиту ДНК од радијације, проналажење поузданог транспорта до посебно непријатељских делова Месеца и неизвестан ефекат који би дуго излагање микрогравитацији могло да има на узорке.

Према мишљењу тима научника, стварање те врсте замрзивача на Месецу био би „програм који би трајао деценијама“, и који би захтевао огромну сарадњу међу нацијама.

Питање трошкова

Још једна препрека су трошкови. Група истраживала није се бавила ценом лунарног криоскладишта, осим што су нагласили да би, на скали од један до пет, у којој је један најјефтинији, а пет најскупљи пројекат, изградња сличног објекта на Земљи била оцењена са један а на Месецу би оцена била петица. Са друге стране, трошкови одржавања складишта на Земљи су пет, док су на Месецу – два.

Ово није први пут да су научници узели Месец у разматрање у настојању да се спасу угрожене врсте на Земљи. Године 2021, тим истраживача са Универзитета у Аризони предложио је изградњу „Ковчега“ за очување за очување семена, јаја, семених течности и ДНК. Али у разматрању локације где би био смештен такав објекат, који би захтевао соларну енергију, нови предлог има сигурнији дизајн, јер би искористио хладне температуре Месеца и тако смањи потребе и трошкове одржавања.

Део јужног пола Месеца има стабилну температуру која никада не прелази -196 Целзијуса, што би олакшало криогено очување материјала.

Ако све ово звучи помало немогуће, имајте на уму да се узорци од преко 1,3 милиона узорака тренутно налазе у норвешком „Трезору Судњег дана“ као заштита од природних и вештачких несрећа. С обзиром на стање ствари на Земљи, лунарни трезор би могао бити мудра и изводљива идеја.