Насина флота океанских робота истражиће колико се брзо топе глечери

У марту, научници из Насине Лабораторије за млазни погон спустили су цилиндричног робота у ледене воде Бoфоровог мора северно од Аљаске да би прикупили податке на дубини од 30,5 метара. Био је то први корак у пројекту „Ајснод" (IceNode).

Крајњи циљ је да се на Антарктику спусти флота ових робота, који ће се закачити за лед и током дужег периода снимати податке на једном од најнеприступачнијих места на Земљи.

Постоји хитна потреба да се боље разуме овај удаљени, изоловани континент, јер оно што се овде дешава има глобалне импликације.

Низ недавних истраживања указује да се може догодити да се лед на Антарктику почне да топи на алармантне нове начине, што значи да би прогноза пораста нивоа мора могла бити знатно потцењена.

Ако би се ледени покривач Антарктика у потпуности отопио, то би изазвало глобални пораст нивоа мора за око 61 метар – што би представљало потпуну катастрофу за приобалне заједнице.

Научници су посебно заинтересовани да схвате шта се дешава са ледницима Антарктика, огромним плочама плутајућег леда које стрше у океан и представљају важну одбрану од пораста нивоа мора, делујући као чеп који задржава глечере на копну.

„Линија уземљења“ – тачка на којој се глечер диже са морског дна и постаје ледник – је место где се може најбрже топити, јер топла океанска вода изједа лед испод.

Али добијање детаљног погледа на линију уземљења у подмуклим антарктичким пејзажима било је изузетно тешко.

„Годинама смо размишљали о томе како да превазиђемо ове технолошке и логистичке изазове и мислимо да смо пронашли начин“, рекао је Ијан Фенти, климатски научник у Насиној Лабораторији за млазни погон и научни руководилац пројекта Ајснод.

Насин план је да спусти око 10 робота Ајснод, сваки дужине око два и по метра и пречника 25 центиметара, у воду кроз бушотину у леду или из брода поред обале. Они немају погон, али ће се кретати захваљујући океанским струјама, усмераваним специјалним софтвером, до свог антарктичког одредишта где ће активирати свој „стајни трап“ – три ноге које излазе и причвршћују се за лед.

Када буду на месту, њихови сензори ће пратити колико брзо топлија, слана вода океана топи лед, као и колико брзо хладна отопљена вода тоне.

Флота би могла да ради до годину дана, прикупљајући податке током свих годишњих доба, саопштила је Наса.

Када заврше праћење, роботи ће се одвојити од леда, отпловити на површину океана и пренети податке путем сателита. Ови подаци се затим могу унети у компјутерске моделе како би се побољшала тачност пројекција пораста нивоа мора.

„Ови роботи су платформа за довођење научних инструмената на најтеже доступне локације на Земљи“, рекао је Пол Глик, машински инжењер роботике у Лабораторији за млазни погон и главни истраживач Ајснода.

Тим је тренутно усмерен на развој техничких могућности робота и планирано је још тестова. Тренутно не постоји тачан временски оквир када ће бити распоређени на Антарктику, рекао је Глик за Си-Ен-Ен, „али у идеалним условима волели бисмо да то буде што је пре могуће“.

Роботи су и раније коришћени за посматрања испод леда Антарктика. Недавни истраживачки пројекат користио је робота налик торпеду по имену Ајсфин (Icefin), даљински управљано возило које је снимало информације о температури океана, саланитету и струјама.

Али за разлику од Ајсфина, Ајснодс ће бити потпуно аутономан. Оба система се међусобно допуњују, рекао је Роб Лартер, поморски геофизичар из British Antarctic Survey, који је био део истраживачког пројекта Ајсфин.

Тамо где Ајсфин може да забележи податке у реалном времену, примена је ограничена у зависности од тога колико дуго бушотина може да буде отворена пре него што се замрзне, што је обично неколико дана. Ајснод ће моћи да прикупља податке током много дужег периода, али их неће преносити док се његова мисија не заврши.

Примена обе машине је изазовна и укључује значајан ризик за софистицирану опрему, рекао је Лартер за Си-Ен-Ен, „али такви иновативни приступи и преузимање ризика су неопходни да би се сазнало више о критичном скривеном свету испод ледника.