Мислили да им је опрема у квару – шта су научници открили на дну Тихог океана

Сазнања о кисеонику говоре да га уобичајено производе фотосинтетски организми, као што су биљке и алге. Али у овом новом случају, научницима су анализе података сугерисале да је кисеоник настао на тамном, морском дну, где светлост не допире.

„Када смо први пут видели ове податке, мислили смо да су сензори у квару пошто свака студија која је била спроведена у дубоком мору је детектовала тек трошење кисеоника а не његово стварање. Током година истраживања, наново смо подесили сензоре, али та чудна очитавања кисеоника су се стално појављивала“, изјавио је Свајтмен.

Свајтмен и његов тим били су чести на терену у области Клароин-Клипертон између Хаваја и Мексика. Користили су оптичке сензоре, али су одлучили да додатно истраже очигледну појаву кисеоника ослањајући се на другачији метод.

Истраживачи су тако дошли на идеју да кисеоник може да буде произведен у природним минералним наслагама које стварају електричну енергију и који се формирају на морском дну. Желели су да тестирају ту идеју кроз електрохемијске експерименте.

„Када су истраживања дала исти резултат знали смо да смо наишли на нешто револуционарно“, додао је Свајтмен, а откриће су изнели у студији објављеној у часопису Nature Geoscience.

Научници сада сматрају да ново истраживање нуди доказе о природној „геобатерији“ која производи кисеоник. Такође су изразили забринутост да би могла да се догоди дубокоморска експлоатација која би могла да поремети изворе кисеоника на морском дну, али и биодиверзитет.

Лиза Левин, биолошки океанограф са Скрипс Института за океанографију на Универзитету у Сан Дијегу, која није била укључена у студију, назвала је откриће „потпуно неочекиваним, и толико необичним“ да мисли да су аутори морали да спроведу додатне студије провере, како би убедили часопис да су резултати из чланка које су дали на објаву – стварни“.

„Нова студија је добар пример тога да веома мало знамо о процесима у дубоком мору и да има још толико тога што тек треба открити“, каже Левинова.

Геобатерије одговорне за присуство кисеоника

Дубокоморске минералне наслаге познате као полиметални нодули, садрже елементе као што су кобалт, никл, бакар, литијум и манган, а научници извештавају да они, пошто се у смислу величине, крећу од ситних делова па до величине малог кромпира – емитују електричну енергију.

„Ове геобатерије су основа за могуће објашњење производње тамног кисеоника у океану“, рекао је Франс Гајгер, још један од истраживача.

Када је Гајгеров тим спровео експерименте са нодулима прикупљеним са морског дна у зони Кларион-Клипертон, забележили су напоне до 0,95 волти на површини појединачних нодула. У групама, нодули су производили знатно веће напоне.

И америчка Национална океанска и атмосферска администрација упозорила је да рударење у областима морског дна може „резултирати уништењем живота и станишта многих врста у подручјима са минералима“.

„Морамо да преиспитамо начин на који експлоатишемо ове материјале како не бисмо исцрпили извор кисеоника за живот у дубоком мору“, упозорио је Гајгер.

Филип Гејлс, консултант у једној канадској организацији која саветује пословне и финансијске лидере о пракси рударења, рекао је да поздравља детаљно проучена истраживања о дубинском рударству, али би желео да се налази студије даље истраже: „Ово је истраживање које може да допринесе нашем разумевању екосистема дубоког мора, али треба га правилно прегледати, упутити питања и критике, али и разумети без погрешних тумачења. Истраживање је спроведено у веома малом обиму и потребна је потврда већих размера пре него што се извуче закључак“.