У каквој су вези радиоактивност и кријумчарење носорога

Јужна Африка је дом већини носорога на светском нивоу, и као таква је жариште криволова због потражње из Азије, где се рогови користе у традиционалној медицини због њиховог наводног терапеутског ефекта.

У прихватилишту за носороге Лимпопо у области Вотерберг, на североистоку земље, предузети су занимљиви кораци у борби за очување ове врсте.

Џејмс Ларкин, директор јединице за радијацију и здравствену физику Универзитета Витвотерсренд који је предводио иницијативу, рекао је да је ставио „два мала радиоактивна чипа у рог” једног носорога.

Радиоактивни материјал би „учинио рог бескорисним – у суштини отровним за људску исхрану, односно конзумирање", додала је Нитаја Чети, професор и декан на истом универзитету.

Током процедуре, носорог не осећа бол, а доза радиоактивног материјала је толико ниска да ни на који начин не може да утиче на здравље животиње или животну средину, рекао је Ларкин.

У фебруару је Министарство животне средине саопштило да је, упркос напорима владе да се ухвати у коштац са илегалном трговином, 499 ових сисара убијено 2023. године, углавном у државним парковима, што представља повећање од 11 одсто у односу на статистику из 2022. године.

Укупно двадесет живих носорога било би део пилот пројекта „Ризотоп" у којем би им се давала доза „довољно јака да активира детекторе који су инсталирани широм света“ на међународним граничним прелазима првобитно постављеним „да би спречили нуклеарни тероризам“, каже Ларкин.

Тако чланови особља на граничним прелазима, опремљени ручним детекторима за радијацију, могу да открију кријумчаре.

Рогови носорога су веома тражени на црном тржишту, где је цена по тежини конкурентна цени злата и кокаина.

Према речима Арија Ван Девентера, оснивача прихватилишта за носороге, чак и уклањање рогова овим животињама није дало резултате против ловокрадица.

„Можда су радиоактивни чипови ствар која ће помоћи да се престане са криволовом. Ово је најбоља идеја коју сам икада чуо", рекао је Ван Девентер.

Ларкин је објаснио процедуру која изгледа тако што се најпре пажљиво избуши мала рупа у рогу, у њу се стави чип са радиоизотопом, а затимсе све завршава прскањем посебне течности која обележи чак 11.000 микротачака по целом рогу.

Последња фаза је накнадна нега животиње према „одговарајућем научном протоколу и етичком протоколу“, рекла је извршна директорка пројекта, Џесика Бабич.

Рок трајања чипова који се убацују у рог се процењује на пет година, а аутори новог пројекта заштите носорога се надају да ће, ако њихова идеја озбиљно заживи, спасити што више ових угрожених животиња.