Лето нам стиже раније – колико су преступне секунде и године важне у календару

Вечерас, тачно у 22 и 50 минута долази нам, за многе најлепше годишње доба, лето. Данас је, за становнике северне полулопте, најдужи дан (15 сати и 35 минута) и најкраћа ноћ у овој години, која је иначе преступна, па нам и лето долази мало раније. Због чега је то тако и какве нам сигнале шаље наша планета, за РТС је говорио Бранко Симоновић, популаризатор науке.

Научили смо да нам лето долази 21. јуна. Ове године је поранило.

„Календар са својим ограничењима која има, а у погледу несразмерности дужине трајања кретања Земље око Сунца, и целих бројева које ми користимо да бисмо то мерили, онда преступна година на неки начин на сваке четири године помери ове датуме“, каже Симоновић.

Додаје да је човечанство већ дуго у стању да, када је небеска механика у питању, врло прецизно мери време и дефинише годишња доба. Указује међутим и на појаву „хаоса“ који представља заправо ограничавајући фактор који не дозвољава предикцију због неочекиваних фактора и појава.

Говорећи о томе колико се разликују календарска и соларна година Симоновић каже да је у питању „игра бројева“.

„Земља око Сунца не обиђе за 365 дана, него има још један остатак, реп један од око пет сати, то се акумулира током времена и онда то мора да се некако пресече, па смо се довијали и увели преступну годину, а и преступни дан, па и преступне секунде“, објаснио је Симоновић.

Календар је како каже, поред тога што је традиционално наслеђе и вечито довијање у игри сразмерности.