Аутизам повезан са генима које смо наследили од неандерталаца

Нова студија са Универзитета Клемсон и Универзитета Лојола у САД указује да би неки од тог наслеђеног генетског материјала повезан са поремећајем аутистичног спектра, са специфичним полиформизмом у ДНК од неандерталаца који је чешћи код људи са аутизмом у односу на општу популацију.

Тим научника је анализирао ДНК од 3.442 особе са и без аутизма, међу којима је био прилично једнак број Афроамериканаца и белаца.

„Процењено је да евроазијска популација има око два одсто неандерталске ДНК, која је добијена из мешања након што је савремени човек мигрирао из Африке“, наводи се у студији.

Са недавним секвенцирањем више архаичних људских генома, постоји велики интерес о њиховом утицају на здравље модерног човека.

Претходна истраживања су открила да неандерталска ДНК обликује одређене делове мозга. Пошто људи са аутизмом имају сличне неуралне путеве, потенцијална улога неандерталских гена је оно што су истраживачи хтели да пажљивије провере.

Студија је индетификовала 25 специфичних полиморфизама који могу да утичу на експресију гена код људи за аутизмом. У неким случајевима била је укључена и епилепсија, стање са којим је аутизам често повезан.

Примера ради, варијанта СЛЦ37А1 гена била је присутна код 67 одсто белаца са аутизмом и епилепсијом, а који су такође имали аутистичне чланове породице. У поређењу са тиме, иста варијанта је откривена код само 26 одсто аутистичних људи без епилепсије и код 22 одсто особа без аутизма или епилепсије.

Научници истичу да људи са и без аутизма се не разликују много у количини неандерталског ДНК коју поседују, већ колико су честе одређене варијације.

Иако се ради о веома комплексној слици, докази су довољно снажни да захтевају даља испитивања у будућим студијама. Амерички научници објашњавају да има још много тога да се учи и о неандерталцима и њиховом дугорочном утицају на нашу физиологију, али и о томе како аутизам мења начин на који мозак функционише.