Ниједна ћелија у организму не може правилно да функционише без довољне количине ДХА

Докозахексаеноинска киселина (ДХА) је омега-3 масна киселина која је примарна структурна компонента мозга, мрежњаче ока, сперме, тестиса.

Важно је истаћи и да ДХА утиче и на правилан раст и развој бебиног мозга, али и на многе друге функције које су важне за будуће здравље детета, односно за испољавање генетског наслеђа.

Управо из ових разлога, Бабyтол Д3 ДХА примењује се континуирано до треће године живота. ДХА омега-3 масна киселина се не синтетише у људском организму и због тога се мора уносити храном.

Доминантно се налази у плавој морској риби, као и у рибљем уљу и у уљу микроалги. Уље микоалги сматра се најчистијим и најбогатијим извором ДХА омега-3 масне киселине.

Kако би мајка обезбедила препоручене количине ДХА за бебу потребно је да уноси 2-3 порције плаве масне рибе недељно. Због савременог начина исхране, ово често није случај. Савремен начин исхране узрокује чешће упалне процесе у нашем организму, који доприносе развоју алергија, гојазности и дијабетеса.

Мајчино млеко је најбољи извор свих потребних нутријената за бебу. Многи позитивни ефекти мајчиног млека могу се повезати са ДХА омега-3 масном киселином у његовом саставу.

Светска здравствена организација препоручује искључиво дојење у првих 6 месеци, са наставком дојења уз увођење адекватне чврсте хране чак до 2. године живота, и дуже.

Због недовољне присутности рибе у исхрани мајке, мајчино млеко неретко не може да задовољи потребе беба за омега-3 масним киселинама, због чега је потребно уносити их путем суплемената.

Позивајући се на савремене препоруке везане за потребе детета у прве две године у докосахексаенској (ДХА) омега-3 масној киселини и витамину Д, проф. др Недељко Радловић, специјалиста педијатар, редовини професор Медицинског факултета у Београду и редовни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, истиче ДХА омега-3 маснy киселинy кao изузетно важнy структурнy компонентy ћелија мозга и мрежњаче ока.

Она чини 15% свих масних киселина у мембранама нервних ћелија сиве масе мозга, а у подручју њихових синапси (спојница) 35%. Њена заступљеност у односу на друге масне киселине у мембранама ћелија мрежњаче ока је још већа и износи 50-60%. 

„Развој мозга детета је најинтензивнији у задњем триместру трудноће и током прве две године након рођења. Поред тога, оптимални биланс ДХА има битно учешће у превенцији алергије и гојазности, као и контроли глукозе и триглицерида у крви. Дневна потреба детета за ДХА током прве две године износи 100 мг’’, наводи.

Бројне медицинске студије показале су зашто је ДХА битна у прве 3 године живота бебе.

-ДХА је једна од главних градивних компонената мрежњаче ока и потребна је за правилан развој вида, који се најинтензивније развија у првој години.

-У првој години живота бебин мозак расте невероватних 175%, док до зрелог доба порасте још само 20%.

-До треће године живота развијају се више мождане функције, попут концентрације, пажње и памћења. ДХА је једна од основних градивних компонената сиве масе мозга, због чега је кључна за његов правилан раст и развој.

Kолико је правилан унос ДХА заиста важан и у каснијем периоду живота, неоспорно потврђују званични подаци о дуговечности и здрављу нација које су окренуте ка медитеранском начину исхране.

Овај начин исхране обилује морским плодовима и, најчешће, плавом рибом. У Србији је, према последњим подацима унос рибе чак 5 пута мањи од препорученог, што поново указује на значај додатног уноса ДХА.