Научници открили невероватну практичну употребу остатака талога кафе

„Могли бисмо да производимо бетон који је 30 одсто јачи и то обрадом и додавањем угљенисане кафе у мешавину”, открили су истраживачи из Аустралије. Њихов „паметни рецепт” могао би да реши више проблема у исто време.

„Одлагање органског отпада представља изазов за животну средину јер емитује велике количине гасова стаклене баште, укључујући метан и угљен-диоксид, који доприносе климатским променама“, објаснио је инжењер Универзитета РМИТ Раџив Ролчхенд.

Са глобалним грађевинским тржиштем у процвату, постоји и све већа потражња за бетоном, што такође узрокује још један низ еколошких изазова.

„Континуирано вађење песка широм света – које се обично узима из речних корита и обала – да би се задовољиле брзо растуће захтеве грађевинске индустрије – има велики утицај на животну средину“, рекао је инжењер РМИТ-а Јие Ли.

„Постоје критични и дуготрајни изазови у реализовању одрживог снабдевања песком због ограничене природе ресурса, и утицаја експлоатације песка на животну средину. Уз приступ кружне економије, могли бисмо да задржимо органски отпад ван депоније и да боље сачувамо наше природне ресурсе попут песка“.

Органски производи попут талога од кафе не могу се додати директно у бетон јер пропуштају хемикалије које слабе снагу грађевинског материјала. Дакле, користећи ниске нивое енергије, тим је загрејао отпад од кафе на преко 350 °C док га није лишио кисеоника.

Овај процес се назива пиролиза. Он разграђује органске молекуле, што резултира порозним угљеником који може да формира јаке везе са цементном матрицом, и самим тим се угради у њу.

Ролчхенд и колеге су такође покушали да пиролизују талог кафе на 500 °C, али добијене честице коју су назвали биоугљем – нису биле тако јаке.

Истраживачи су упозорили да још увек треба да процене дугорочну трајност овог цементног производа. Они сада раде на тестирању учинка хибридног кафе-цемента у циклусима замрзавања/одмрзавања, упијања воде, абразије и многих других могућих поремећаја и утицаја.

Тим такође ради на стварању биоугља из других извора органског отпада, укључујући дрво, отпад од хране и пољопривредни отпад.

„Наше истраживање је у раној фази, али ова узбудљива открића нуде иновативан начин да се у великој мери смањи количина органског отпада који одлази на депоније“, рекао је инжењер РМИТ-а Шенон Килмартин-Линч.

„Инспирација за моје истраживање, из перспективе староседелаца, укључује Бригу о земљи, обезбеђивање одрживог животног циклуса за све материјале и избегавање одласка ствари на депонију како би се смањио утицај на животну средину.

Њихово истраживање објављено је у Journal of Cleaner Production.