Читај ми!

Какву улогу има Институт Винча у развоју цивилног нуклеарног програма

Након вести да је Србија усвојила меморандум са француском електропривредом о нуклеарној енергији, све је очигледније да се у нашој земљи разматра могућност развијања нуклеарног цивилног програма. Какву улогу у томе ће имати Институт за нуклеарне науке у Винчи, говорила је директорка Института, Снежана Пајовић.

Како наводи Снежана Пајовић, гошћа Београдске хронике, која је цео радни век провела у Институту за нуклеарне науке у Винчи, ово је један од најстаријих института код нас, изграђен 1948. године. Институт је основао професор Павле Савић заједно са Холанђанином, Робертом Валеном. Изграђен је са намером да се изучава ефект различитих врста зрачења на околину и на живу материју.

„Одлука није донесена тек тако, она је званично донесена две године раније пре него што се Тито срео у Русији са професором Павлом Савићем и позвао га да се врати у своју земљу да оснује Институт за нуклеарне науке и да почнемо са развијањем мултидисциплинарних научних приступа, да у нашој земљи стварамо једну модерну државу. Већ тада се знало да не постоје јака и стабилна држава уколико нема изузетно развијену науку и образовање“, напомиње директорка Института за нуклеарне науке у Винчи.

Наука није трошак

Наука се посматра као нешто потпуно одвојено од живота, као нешто што кошта, што је само трошак овог друштва, што апсолутно није тачно, напомиње Пајовићева. Kонкретно, Институт у Винчи се бави  од основних истраживања до пласмана различитих услуга, делатности и производа на тржишту, већ више од 50 година.

„О томе сведочи и процентуални део нашег буџета. Дакле, један део новца је из буџета нашег ресорног министарства, негде око 63 посто. Говорим о цифрама које се односе на прошлу годину, а остатак се зарађује на тржишту. Дакле, наука има примену“, истиче гошћа Београдске хронике.

Између осталог, у Винчи постоји једина лабораторија која производи лекове радиофармацеутике који се примењују у клиничкој пракси. Три лека је званично регистровало Министарство здрављао и Агенције за лекове.

Затим Институт пружа низ услуга које се односе на испитивање зрачења у оквиру новоизграђених здравствених установа, што подразумева контролу рендген апарата и различитих скенера који зраче и који морају да буду под сталном контролом.

Лабораторија за термоенергетику и енергетску ефикасност, такође има изузетно добру сарадњу са електропривредом.

Да ли реактори у Винчи могу да се реактивирају

Постојећи реактори у Институту за нуклеарне науке не би могли да се користе, пре свега зато што они никада и нису коришћени за производњу електричне енергије, чак ни за производњу радионуклида које наша земља мора да увози.

„Искључиво су коришћени у истраживачке сврхе и звали су се 'школски реактори'. Дакле, на њима су радили дипломци, затим су се радиле докторске тезе, тако да апсолутно не би могли да се на неки начин реконструишу и претворе у ту врсту реактора. Али то не значи да на тим местима не би могли да се изграде нови реактори или нова нуклеарна постројења, имајући у виду да су се нуклеарне технологије и те како се развиле“, истиче Снежана Пајовић.

Енергетска стабилност и нуклеарна енергија

Kада се посматра реална ситуација, свима нам је више него очигледно да је загађеност ваздуха, један од главних фактора, поред неких других, који је изазвао озбиљне климатске промене. С друге стране, енергије је све мање, а да би земља била привредно стабилна, она мора бити и енергетски стабилна, напомиње Пајовићева. Недостатак енергије је глобални проблем и зато се разматрају сви алтернативни извори енергије, али се на крају закључило да је нуклеарна енергија нешто што постаје неминовност.

„Уколико се донесе та стратегија и одлука о изградњи нукеарних електрана, треба знати да ће ти реактори бити савременији и безбеднији него што су реактори у земљама у нашем окружењу“, додаје Снежана Пајовић.

Зато је неопходно грађане на приступачан и разумљив начин упознавати, едуковати и информисати шта се ради, како, на који начин и у том случају ствари ће се прихватати као једна неминовност, као нешто сасвим природно.

„Нуклеарне централе које производе електричну енергију не могу се саградити за два дана. То траје по десет година. За десет година како ће изгледати ситуација у околним земљама, како ће изгледати у Европи, у целом свету, да ли ми можемо у том тренутку у односу на ситуацију код њих бити потпуно енергетски независни, то је немогуће предвидети“, напомиње директорка Института за нуклеарне науке у Винчи.

Такође, истиче Сенежана Пајовић, оно што би требало хитно да се уради је Институт Винча заједно са факултетима врати квалитетне студијске програме који се односе на нуклеарну енергетику, да образујемо, школујемо наше људе, да даље негујемо сарадње које смо успоставили са Европом и са Русијом и њиховим еминентним институцијама и стручњацима који су експерти у тим областима и тако стварамо квалитетан кадар.

петак, 24. мај 2024.
19° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије