Индустријска револуција је почела у 17. а не у 18. веку, кажу научници

Британија седамнаестог века је већ закорачила у индустријску револуцију и поставила темеље за прелазак са пољопривредног и занатског друштва на мануфактурну производњу, у којој су мреже домаћих занатлија радиле са трговцима, функционишући на сличан начин као фабрике.

Према истраживању Универзитета у Кембриџу, у том периоду дошло је до наглог пада пољопривредног сељаштва и пораста броја људи који су производили робу, као што су локални занатлије – ковачи, обућари и колари, заједно са растућом мрежом домаћих ткалаца који производе тканину за велепродају.

Уџбеници обично означавају да је индустријска револуција започела око 1760. године, када су се млинови и парне машине све више користиле и када је уведена технологија механичког разбоја, али према најдетаљнијој анализи историје занимања која је до сада урађена – обављена на више од 160 милиона записа из периода дужег од три века – Велика Британија се појавила као прва светска индустријска сила за време владавине Стјуарта.

Веб-страница Economies Past (Економска прошлост) Универзитета у Кембриџу користи податке о попису становништва, парохијске регистре, евиденцију оставине и још много тога како би пратили промене у британској радној снази од елизабетанске ере до предвечерја Првог светског рата.

Професор Ли Шов-Тејлор, историчар економије који је водио овај пројекат, истиче да је потрошено сто година зато што је период индустријске револуције проучаван на основу погрешног схватања шта она подразумева.

„Каталогизацијом и мапирањем вековних података о запошљавању, можемо видети да причу коју сами себи причамо о историји Британије треба поново написати“, истиче професор.

„Открили смо уочљив пораст запослених у производњи робе што указује да се Британија индустријализовала више од једног века пре индустријске револуције.“

У ствари, до раних 1800-их, када је Вилијам Блејк писао о „мрачним сатанским млиновима“, многи делови Британије су се чак деиндустријализовали јер је производња опала у корист вађења угља, открили су истраживачи.

У 19. веку услужни сектор се скоро удвостручио – за који се често мислило да се развио тек око педесетих година 20. века – што је подстакло раст који се наставио скоро 300 година. То укључује продавце, послугу, професионалце као што су адвокати и наставници, као и огроман пораст транспортних радника на каналима и железници.

„Питање зашто је индустријско доба освануло у Британији је питање о којем се много расправљало, са угљем, технологијом и империјом као главним факторима“, додаје Шо-Тејлор.

„Наша база података показује да је бујање предузетништва и продуктивности трансформисало привреду у 17. веку, постављајући темеље за прву индустријску економију на свету. Британија је већ била нација произвођача до 1700.“

Радна снага главни показатељ индустријализације

Веб-страница Универзитета у Кембриџу баца светло на промене у радној снази. Ту се примећује да док је већи део Европе чамио у самоодрживој пољопривреди, број мушкараца пољопривредних радника у Британији је пао за више од трећине (64% на 42%) од 1600. до 1740. У исто време, од 1600. до 1700. године, удео мушке радне снаге укључене у производњу робе порасла је за 50% и достигла 42% свих мушкараца.

То значи да је удео британске радне снаге која ради у производњи, а не у пољопривреди, био три пута већи од Француске до 1700, израчунао је Шо-Тејлор. „Енглеска економија тог времена била је либералнија, са мање тарифа и ограничења, за разлику од континента“, напомиње професор.

Када се додају подаци за раднице из периода пре 19. века, што представља следећи велики корак пројекта, истраживачи процењују да је учешће у радној снази за одрасле жене било између 60% и 80% 1760. године, а да се вратило на 43% до 1851. године, а да се осамдесетих 20. века вратило на ниво из средине 18. века.

Веб-локација Економска прошлост такође омогућава корисницима да прате стопу дечијег рада након 1851. На пример, у текстилним фабрикама у Бредфорду велики број младих девојака је запослен, са преко 70% девојчица од 13 и 14 година које су радиле 1851. Шездесет година касније, ова цифра је и даље била преко 60%.

Преко 40% девојчица у Бредфорду старости од 11-12 година такође је радило 1851. године, али је то пало на близу 10% до 1911. године, када је образовање постало обавезно за децу оба пола.