Мутирани вукови око Чернобиља развили отпорност на рак
На пустим улицама Чернобиља лутају мутирани вукови који су, чини се, развили отпорност на канцер, а научници се надају да ће им то помоћи у борби са опаком болешћу код људи.
Нуклеарна катастрофа је задесила Чернобиљ 1986. године, када је четврти реактор експлодирао, а убрзо су читав град и околина евакуисани због ширења радијације.
Подручје је од тада остало сабласно, а успостављена је Чернобиљска зона искључења која подразумева забрану кретања у радијусу од 30 километара од некадашње електране јер радијација и даље представља ризик.
Људи се можда нису вратили, али дивље животиње, попут вукова и коња, слободно се крећу.
Еволуциони биолог и екотоксиколог Кара Лав са Универзитета Принстон проучавала је како чернобиљски вукови генерацијама преживљавају упркос изложености високим нивоима радијације.
Лав и њен тим истраживача посетио је 2014. године зону искључења и тада означио један број вукова, узео узорке крви и надгледао њихово понашање наредних година.
Огрлице са трагачима омогућиле су тиму да прати вукове и зна тачно колико времена проводе и радиоактивној зони и колико су изложени зрачењу.
Отпорни на рак?
У узорцима крви открили су да су чернобиљски вукови изложени и до 11,28 милирема радијације сваки дан током читавих својих живота – шест пута више од дозвољене границе за људе.
Утврдили су да су вуковима измењени имуни системи слично пацијентима који пролазе радиотерапију против канцера.
Још важније, научници су идентификовали специфичне делове животињског генетског материјала који се чини отпорним на рак.
Бројна досадашња истраживања открила су код људи мутације које повећавају ризик од обољевања од канцера, попут присуства варијанти БРЦА1 и БРЦА2 гена који повећавају шансу жена да оболе од рака дојке или јајника.
Напори америчке биолошкиње, међутим, усмерени су да идентификују заштитне мутације које повећавају отпорност и побољшавају шансе да се рак преживи.
Налази вишегодишњег истраживања представљени су на годишњем скупу Друштва за интегративну и компаративну биологију у Сијетлу.
Коментари