Оговарање под лупом научника: Како искористити трачеве у своју корист и избећи могуће замке

Оговарање је сложена друштвена појава која има неколико функција у свакодневном разговору.

Др Тара Вел, пратећи резултате и запажања аналитичара неколико студија које су се бавиле темом трачева, издвојила је четири главне функције оговарања које га можда чине тако привлачним.

Дељење информација – Трачеви често укључују дељење информација о другима и помагање појединцима да буду информисани о томе шта се дешава у њиховим друштвеним круговима. Трачеви могу бити начин да се размењују вести, да се ажурирају постојећа сазнања или да се поделе лична искуства која могу интересовати друге.

Друштвено везивање – Оговарање може ојачати друштвене везе стварањем осећаја заједничког знања или разумевања унутар групе. Дељење личних или осетљивих информација на начин сличан трачевима може успоставити поверење међу појединцима јер сигнализира отвореност и транспарентност.

Друштвена регулатива – Трачеви могу бити оруђе за спровођење друштвених норми. Разговарајући о понашању других, појединци појачавају или оспоравају друштвене стандарде. На овај начин, оговарање може бити облик друштвене контроле, обесхрабрујући понашање које се доживљава као одступање од прихваћених норми.

Забава – Трачеви често садрже елементе забаве. Може бити занимљиво, пружајући појединцима вид забаве у свакодневним разговорима. Трачеви могу имати облик приповедања, чинећи разговоре узбудљивијим и задивљујућим, иако често на туђи рачун.

Ко су особе које највише оговарају

Иако се оговарачи често сматрају неетичким, мање образованим и сматра се да су углавном женског пола, студија Робинс и Каран (2019) није открила значајне разлике у карактеристикама оних који оговарају више од других.

Користили су податке из пет студија посматрања да испитају ко и како оговара. Сви учесници су носили електронски активирани снимач, који је прикупљао акустичне узорке током два до пет дана и испуњавао демографске и личне упитнике.

Звучни фајлови су били кодирани да категоришу да ли су трачеви позитивни, негативни или неутрални, затим да ли је трач о особи која је јавна личност или не, и која је тема трача (друштвене информације, физички изглед или постигнуће). Истраживачи су открили да су чести оговарачи имали тенденцију да буду екстровертнији.

Резултати су показали да су се женске особе више бавиле неутралнијим оговарањем од мушкараца, а млађи људи су имали тенденцију да оговарају у негативном контексту више од старијих људи.

Уопштено говорећи, трачеви су били неутрални у погледу друштвених информација, а не позитивни или негативни. У ствари, 74,3% свих узоркованих трачева у студији било је неутрално, што значи да нису позитивно или негативно евалуативне.

Ови налази из студија посматрања сугеришу да је оговарање важно у размени информација и да нема увек намеру да буде штетно или да повреди друге.

Према новијим истраживањима, ако су информације које се деле засноване на истини, то може позитивно утицати на наше односе са другима. Дељење тачних информација о трећој страни могло би да побољша поверење између појединаца промовисањем и одржавањем групне сарадње и тимског рада.

Проналажење истине у трачевима

Користећи поједностављени математички модел, међународни тим аналитичара истражио је када је оговарање – поштено и непоштено, и како се може одразити на укључене актере. Истраживачи су симулирали трачеве као троугао: оговарач, прималац информација и трећа особа о којој се прича док није присутна.

Модел је истраживао то да ли је размена информација користила особи која је чула трачеве, о коме год да је реч, или је то наштетило неком од актера. Истраживачи су желели да виде да ли ће оговарачи ширити искрене или лажне изјаве како би максимизирали своју корист, а да не наруше своју репутацију.

Уопштено говорећи, открили су да су оговарачи били искрени када су имали исти циљ са друге две стране. Али када су њихови циљеви били неусклађени, као што је на пример ситуација о унапређењу на послу, много је већа вероватноћа да ће лагати. Дакле, вероватније је да ће ситуације у којима ће нечији неуспех значити успех другог – довести до непоштеног или негативног оговарања које ће наудити другом.

Петерс и Фонсека (2020) су тестирали ову хипотезу директно испитивањем учесталости и облика спонтаних лажи.

Разматрали су и да ли се оговарачи такмиче једни са другима или не. Открили су да ипак, све у свему – лажи чине знатну мањину порука.

Негативне и лажне информације могу наштетити репутацији субјекта и оговарача ако су ухваћени у лажи. Појединци који се баве оговарањем могу доживети стрес и анксиозност, посебно ако се осећају кривим или се плаше да ће бити ухваћени како шире лажне информације.

Студија Колеа и Скривенера (2013) открила је да бављење негативним оговарањем у лабораторијском окружењу смањује самопоштовање оговарача. Још нека претходна истраживања показују да многи људи уопште – не воле „негативне оговараче”.

Дакле, оговарање је битно средство за друштвено дељење, повезивање и разумевање друштвених норми. Одржавање тачности и позитивности има значајне предности за све, закључили су истраживачи, а наглашава др психологије Тара Вел.