Наставак са вежбањем после празничне паузе – зашто мишићи јаче боле

Ако је између последњег тренинга и обнове физичке активности прошло мало више времена, бол ће бити јача. Уобичајено мишљење је да је та врста бола последица накупљања млечне киселине у мишићима. Истраживања, међутим, показују да млечна киселина нема никакве везе с тим. Истина је далеко занимљивија, али и мало сложенија, пише draxe.com.

Роберт Ендру Робергс већ неко време тврди да ћелије производе лактат, а не млечну киселину. Тај процес се заправо успорава, а не узрокује, накупљање киселине у мишићима и крвотоку.

Ипак, људи и даље користе израз „млечна киселина" у вези са вежбањем.

Лактат не изазива велике проблеме за мишиће које излажемо напору током вежбања. Али, ни лактат није разлог зашто вас мишићи боле неколико дана након појачаног тренинга или због вежбања након дуге паузе.

Дакле, ако није млечна киселина и није лактат, шта узрокује сву ту бол у мишићима?

Када вежбате, у вашим мишићним ћелијама се дешавају многе хемијске реакције. Све ове хемијске реакције акумулирају производе и нуспроизводе који доводе то тога да вода улази у ћелије. То даље доводи до повећања притиска унутар и између мишићних ћелија.

Овај притисак, у комбинацији са кретањем молекула из мишићних ћелија, може стимулисати нервне завршетке и изазвати нелагодност током вежбања.

Бол и нелагодност које понекад осећате сатима или данима након вежбања има разнолику листу узрока.

Ако вежбате јаче од уобичајеног нивоа или рутине, можете изазвати микроскопско оштећење мишића и њихових веза са тетивама.

Таква оштећења изазивају ослобађање јона и разних молекула из мишића, изазивајући локализовано отицање и стимулацију нервних завршетака.

То стање је понекад познато као „упала мишића са одложеним почетком" или DOMS.

Док се оштећење јавља током вежбања, одговор на повреду се развија у наредних дан, два, или дуже ако је оштећење озбиљно. Ово стање понекад може изазвати бол и потешкоће са нормалним кретањем.

Истраживање носи закључак да нелагодност услед болова у мишићима није у вези са лактатом или млечном киселином.

Добра вест је, међутим, да се ваши мишићи брзо прилагођавају активностима које би у почетку изазвале бол у мишићима са одложеним почетком.

Дакле, под претпоставком да не чекате предуго (више од отприлике две недеље) пре него што поново будете активни, следећи пут када будете упражњавали исту физичку активност, биће много мање штете и непријатности.

Ако имате циљ вежбања (као што је одређена дужина пута за пешачење или то да завршите полумаратона), уверите се да је ваша жеља реална и да је можете остварити тренирањем током неколико месеци.

Такав тренинг ће постепено обезбедити мишићне адаптације неопходне да би се спречио наставанак болова у мишићима. Тако ће тренинзи бити пријатнији и лакши, поставши рутина која не доноси бол.

Истраживање потписују ванредни професор физиологије вежби, са Технолошког универзитета у Квинсленду Роберт Ендру Робергс и Семјуел Л. Торенс, докторант, са истог универзитета.

Научни чланак је објављен у часопису The Conversation.