Три научнице добиле национално признање – Најбоље жене у науци за 2023. годину
Најбоље жене у науци за 2023. годину у нашој земљи су Исидора Кешељ и Милица Радаковић са Природно-математичког факултутета Универзитета у Новом Саду, и Ана Доброта са Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду.
Трећина научника на свету су жене, а само их је четири одсто међу добитницима Нобелове награде. У Европи, тек 18 одсто њих налази се на високим академским позицијама. По овом питању, статистика у Србији охрабрује, јер је више од половине студентата и доктора наука женског пола, а многе научнице налазе се на челу факултета и института.
За 13 година, ово национално признање добило је 38 жена. Њима су се ове године придружиле још три, међу којима је и Новосађанка Исидора Кешељ, која истражује нове молекуларне маркере наплодности код мушкараца.
„Наша идеја је да испитамо како се експресују ти неки гени који су важни за фузију сперматозоида и јајне ћелије и да ли они могу да нам буду неки показатељ, неки прогностички или дијагностички маркер мушке инфертилности“, објашњава др Исидора Кешељ, лауреаткиња ПМФ Нови Сад.
Са истог факултета је и научница Милица Радаковић, која истражује промене климе и животне средине током последњих милион година на територији Панонског басена.
„Зато што на територији Војводине имамо добре седименте, који нам сведоче о претходних девет ледених доба, тако да ја анализирам те седименте, како бих могла да откријем каква је била доминтанта вегетација, да ли је било аридно или хумидно, да ли је било топло или хладно. Значи, ја реконтруишем целу динамику промене животне средине за претходних милион година“, наводи др Милица Радаковић.
Пројекције су део њеног истраживања, а ово су предвиђања у нешто даљој будућности када је у питању клима овог простора.
„Отприлике би требало да уђемо у ново ледено доба, да тај нови максимум хладноће буде за око 20 хиљада година“, додаје награђена научница.
Фокус истраживања Ане Доброте су иновативни материјали.
„Ја се бавим теоријским прорачунима који заправо служе за испитивање нових врста материјала који се могу примењивати у различитим системима као што су неки нови типови батерија или горивних ћелија, или произовдња водоника као горива будућности“, објашњава др Ана Доброта са Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду.
Признања су део међународног Лореал Унеско програма, којим је током 25 година постојања, награђено више од четири хиљаде жена из 116 земаља света, а њих седам, добитнице су и Нобелове награде. А то би могао бити пут и Исидоре, Милице или Ане.
Коментари