Иновативни пројекти, заједнички допринос: Уручена признања пројектима грађанских научних истраживања

На први национални Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања стигло је чак 127 предлога пројеката.

У пројектним пријавама је, у својству носилаца и партнера, учестовало преко 70 факултета и института, више од 80 организација цивилног друштва, 15 локалних самоуправа и јавних предузећа, 30 школа и вртића, 10 представника индустрије и привреде, и 4 библиотеке и музеја.

Јавни позив је трајао од 2. октобра до 1. новембра 2023, са циљем укључења грађана у процес научних истраживања и подизања свеопште научне писмености у друштву.

Укупни буџет Јавног позива је 24 милиона динара, а пријаве су обухватиле широк дијапазон тема унутар корпуса природних, друштвено-хуманистичких и техничких наука, од заштите животне средине, биодиверзитета, микробиологије, медицине и јавног здравља до астрономије, психологије, лингвистике, културног наслеђа и образовања, између осталог.

За финансирање је одабрано 6 пројеката научноистраживачких организација из Београда и Новог Сада, а програми ће се, широм земље, изводити током 2024. и 2025. године у сарадњи са представницима цивилног друштва и другим организацијама.

Награђени пројекти усмерени су и ка одрживом развоју и баве се питањима релевантним за друштво и заједницу, а принципи грађанских научних истраживања имплементирани су кроз укључивање грађана у све фазе пројекта.

„Жао ми је што смо морали да одаберемо само шест добитника, јер су преко 50 одсто пристиглих пријава биле изузетне, храбре и корисне идеје. Овакви пројекти утичу на бољитак читавог друштва“, истакла је др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација.

Захвалнице институцијама за подршку и изузетан допринос раду Центра за промоцију науке у 2023. години добили су бројни партнери попут Културног центра Београда, Аустријског културног форума, Амбасаде Сједињених Америчких Држава, Фондације „Ана и Владе Дивац” и других.

„Неочекивано висок одзив научноистраживачких организација на Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања указује нам на релевантност и неопходност постојања оваквог приступа у науци, у којој се грађани укључују у истраживачки процес у свакој фази, како би својим знањима и могућностима допринели развоју науке у заједници“, истакла је др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке.

Пројекти који су добили финансирање

Ecosystem Services Assessment of Ribnica Gorge (Western Serbia) through Citizen Science, Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Diabetic Chronic Wounds Prevention and Eradication – Patients Come to the Rescue  Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (IMGGI), Универзитета у Београду.

Cultivating Soil Connectivity: Empowering Farmers and Youth Community as Citizen Scientists to Monitor Soil Health and Biodiversity, Института БиоСенс из Новог Сада.

Heritage of Emancipation: Empowering Roma Women through Networks of Solidarity (HEROINES), Етнографског института САНУ.

Citizen Co-Creation: Shaping a Sustainable Future of Wastewater Treatment in Serbia by Pioneering Energy-Neutral & Zero-Waste Approach,  Грађевинског факултета Универзитета у Београду.

Stay or Leave – Spotlight on Migration Intentions In The rUral areas (RurSITU), Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.

Пројекат који су осмислили истраживачи са Грађевинског факултета Универзитета у Београду бави се питањем непречишћених отпадних вода у Србији, са нагласком на туристички регион Дивчибара и идејом да грађани заједно са истраживачима дају предлоге за унапређење јавних услуга кроз одржива решења. 

Етнографски институт САНУ покренуо је важну иницијативу која настоји да оснажи Ромкиње у Србији кроз иновативан и инклузиван приступ – методологију мапирања заједнице, уз директно ангажовање заједнице у прикупљању података.

Стручњаци са Биолошког факултета Универзитета у Београду реализоваће пројекат који обухвата анализу климатских сервиса за екосистем Парка природе „Рибница“ и околног региона, где ће заједно са грађанима радити на развоју практичног плана управљања, који штити биодиверзитет у Западној Србији.

Предлог пројекта који је стигао са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду повезује пацијенте који болују од дијабетеса, здравствене раднике и истраживаче како би се унапредио квалитет живота пацијената.

Истраживачи са Института БиоСенс у Новом Саду у свој пројекат укључују млађу популацију и пољопривреднике, као грађане научне истраживаче, у праћењу кључних индикатора здравља земљишта, кроз јединствен и свеобухватан приступ.

Истраживачи са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ ће, заједно са грађанима, кроз серију интервјуа у шест општина у Србији, покушати да пронађу везу између локалних фактора, перцепције мештана о њиховој средини и одлуци да остану у руралним местима.