Нестрпљиво бројимо до отварања „Палате науке“ – центра са 19 савремених лабораторија

Пројекат „Палата науке“ вредан 25 милиона евра највећи је задужбинарски подухват у новијој српској историји. По идеји Миодрага Костића, замишљено је да буде први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији.

„Он је увек био посебан у давању идеја у нашим фабрикама. Имао је изразити интерес за технику и за нова технолошка решења, и то је одговор зашто Палата науке. Палата ће имати два велика дела. Један су истраживачки центри који ће водити ЕТФ, а други део је изложбени простор едукативног садржаја“, каже Јован Пурар из МК Групе.

Избор партнера за управљање 19 лабораторија, колико ће се налазити у палати, пао је на ЕТФ – школу која ове године слави 75 година од оснивања, и представља најстарију образовну институцију у области технике у Србији.

„МК група се потрудила да опреми тај простор савремено на највишем могућем нивоу са потенцијалом да се пружи подлога младим људима да реализују своје идеје, да спроводе своја истраживања и да та истраживања примене у привреди“, изјавио је проф. др Александар Нешковић са ЕТФ-а.

Миша Анастасијевић, Илија Коларац, Никола Спасић… знаменити су српски задужбинари чија су имена отргнута од заборава.

Сви они поникли су из народа и њему оставили део или све што су стекли како би се развијала српска привреда, градиле школе и болнице, помагали сиромашни ђаци и студенти или развијала култура.

Та вековна пракса прекинута је након Другог светског рата.

„Под тим именом обухваћени су векови, од средњег века, задужбина наших владара. Па онда особито у 18. веку међу Србима Карловачке митрополије, који су живели у Хабзбуршкој монархији. Да поменемо име Димитрија Анастасијевића. Та свест да треба оставити нешто генерацијама које ће доћи, независно од личне и породичне судбине је постојала. Након 1945, након победе револуције, комунисти који су били љути противници приватне својине и приватне иницијативе они су то просто укинули и забранили“, испричао је историчар Небојша Дамњановић.

„Верујем да ће у будућности тај концепт да се прошири као што је било пре Другог светског рата, када се доста таквих ствари покретало и где, и дан-данас уживамо плодове таквог приступа. Ово би могао да буде корак да охрабри и друге инвеститоре и компаније да помогну науку у нашој земљи“, додао је проф. Нешковић.

План је да Палата науке, која ће се налазити у Улици краља Милана 11, буде отворена крајем следеће године.