Могу ли седе власи поново да врате природну боју
Постоје докази о томе да људима, због јаког стреса, коса може брзо да оседи. Научнике интересује да ли се тај процес може преокренути.
Коса сéди обично зато што пигментне ћелије у фоликулима длаке полако одумиру како старимо, што значи да постоји недостатак пигмента меланина. Међутим, постоје докази да и други фактори могу утицати на производњу меланина.
Научници су најпре успоставили везу између стреса и седих длака код мишева, а потом је студија из 2021, која је укључила 14 волонтера, дала чврсте доказе да се то заиста дешава и код људи.
Штавише, чини се да када су људи под мањим стресом, боја косе може да се врати. И док истраживачи не сугеришу да се седа коса која је то постала због старости може повратити у пуној боји, налази студије су дали неке нове податке о процесу биолошког старења.
„Разумевање механизама који омогућавају старим седим длачицама да се врате у своја млађа пигментирана стања могло би дати нове трагове о флексибилности људског старења уопште, и о томе како на тај процес утиче стрес“, рекао је Мартин Пикард, професор бихевиоралне медицине на Универзитету Колумбија.
Укупно 14 здравих учесника у овој студији старости између девет и 65 година већ је имало прве седе власи.
Користећи специјално развијену технику скенирања високе резолуције, длаке волонтера су анализиране на знаке губитка пигмента. Поред приметнијег процеса током којег се седи, скенирање је открило врло мале варијације у боји, показујући да се, када је губитак пигмента почео, није се увек обавезно наставио.
Утврђена корелација стреса и седих власи
Када су упоређивали варијације боја са такозваним дневницима стреса које је попунили волонтери – евиденције стресних и нестресних времена у последњих 12 месеци – истраживачи су приметили извесну корелацију између циклуса стреса и промена у пигментацији косе.
„Постојала је једна особа која је отишла на одмор, а пет длака на глави те особе се вратило у своју боју, током одмора“, рекао је Пикард.
Истраживачи су анализирали стотине протеина унутар власи, проналазећи везу између белих длака и више протеина повезаних са митохондријама – индикатора употребе енергије и метаболичког стреса. Ову везу су научници уочили раније и она подржава идеју да стрес изазива промене у боји косе.
Користећи математички модел проширења резултата студије на већи број људи и узраста, тим сугерише да седе власи заиста могу да поврате своју боју у неким околностима.
Иако је ово у супротности са другом студијом на мишевима, разлике у биологији фоликула длаке између мишева и људи могу објаснити ову разлику.
„Не мислимо да ће смањење стреса код 70-годишњака који је годинама био сед обојити његову косу или да ће повећање стреса код 10-годишњака бити довољно да им коса постане седа“, каже Пикард.
Идеје које се овде истражују нису потпуно нове, али студија представља неке од најчвршћих доказа за губитак пигментације косе изазван стресом и како то може бити привремено.
Међутим, као што мала величина узорка указује, ово се неће односити на све – истраживачи кажу да вероватно постоји праг биолошке старости за косу која постаје седа, што стрес и други биолошки фактори могу да убрзају.
Истраживање је објављено у часопису e-Life.
Коментари