Како то да учимо језик и пре него што се родимо

Нова студија нуди свеже увиде у лакоћу са којом новорођенчад могу да покупе вештине слушања и говора. Тим истраживача, предвођен стручњацима са Универзитета у Падови у Италији, приметио је специфичне промене у можданим обрасцима новорођенчади када су бебе биле изложене говору – што сугерише да је њихов мозак већ подешен на матерњи језик и на основне ритмове говора.

„Ови резултати пружају најубедљивије доказе до сада да језичко искуство већ обликује функционалну организацију мозга новорођенчета и пре рођења“, пишу истраживачи у свом објављеном раду.

Студија је укључивала 33 новорођенчади, узраста од једног до пет дана, са мајкама које говоре француски. Бебама је пуштен аудио снимак приче Златокоса и три медведа на француском, енглеском и шпанском.

Преко капица опремљених електродама, истраживачи су праћењем можданих активности, показали да смо одмах по рођењу већ у стању да препознамо и апсорбујемо језик који смо слушали док смо били у материци. (До сад је било познато да се спољашњи звуци могу чути након отприлике седам месеци трудноће).

Учење пре рођења

Тим је открио да су мождане осцилације, које је активирала француска верзија, биле на одређеној фреквенцији повезаној са природним ритмовима говора. Дакле, спремни смо да почнемо да учимо како да причамо, чини се, чак и када имамо само неколико дана.

„Мозак новорођенчета је стога можда већ у оптималном стању за ефикасну обраду говора и језика, подупирући неочекиване способности бебе у учењу језика“, пишу истраживачи.

Док су претходна истраживања показала да највероватније слушамо док смо у материци – нова узима у обзир и начин на који бебе више воле да слушају гласове, нарочито мајчине. Ова студија је осмишљена да детаљније сагледа неуронску активност која се дешава код новорођенчади.

Наравно, бебе су савршено способне да науче језик који се разликује од језика њиховог рођења – то не значи да смо везани за језик којим наша мајка говори. Међутим, то показује доказе да учење почиње пре рођења.

Истраживачи сугеришу да би следећи корак могао бити да се сагледа како други типови звука могу да утичу на мозак новорођенчади. Већ постоје докази да смо у стању да препознамо музику коју смо раније чули у материци.

Истраживање је објављено у часопису Science Advances.