Међу најутицајнијим научницима света, 72 су из Србије

На листи два одсто најутицајних научника за 2023.годину је и 72 истраживача из Србије. Један од њих је и професор др Зоран Станимировић, шеф катедре за биологију, али и пчелар, једини представник ветеринарских наука и пчеларства из Србије.

„Успех је заслуга тима, јер код мене је све тимски рад. Од оснивања лабораторије 2007. године, кад смо почели да радимо, до данашњих дана, кроз ту лабораторију је прошло 37 истраживача. Неки од њих су данас ванредни професори, неки су чак и продекани као Милан Малети. Ту су Урош, Марко и Евросима са којима све активности организујемо, као и са млађим колегама“, рекао је професор.

Истиче да су недавно добили пројекат у области „Призма“ од Фонда за науку Србије. Делегирали смо младог колегу Уроша Главнића да буде координатор у оквиру тог пројекта и на евалуацији смо добили од два рецензента по 95,6 одсто позитивних поена

„Пројекат се односи на испитивање рада са секундарним сировинама, решавања проблема отпада као у воћарској индустрији, пре свега у виноградарству. У питању је комина, али и отпада који се јавља у индустрији производње печурака. Одатле најпре изолујемо неке флавоноиде, односно активне супстанце од којих можемо да правимо суплементе који имају значајну улогу у подизању имуног статуса, не само пчелама на којима смо радили, него и других животиња“, рекао је професор Станимировић.

Објашњава да када мислимо на медоносну пчелу која ствара мед и друге пчеларске производе, треба да знамо да су оне једна од врста од стотина и хиљада врста пчела солитарних, које су изузетно велики опрашивачи.

Пре свега функција пчела је опрашивање, али она то ради у потрази за храном. Биљке луче нектар, односно продукују полен што је основа у протеинско-енергетској исхрани пчела. Оне то узимају, а за узврат преносе и полен с једног на други цвет и тако врше опрашивање.

Значај меда за здравље

Килограм меса има хранљивост исто колико и 50 кокошијих јаја, три килограма рибе, килограм шунке, два и по килограма белог лука.

„Важна је енергетска вредност меда, док су остали нутритијенти заступљени у нешто мањој количини. Уколико је мед више цветни он у себи садржи више различитих биљака и протеине. Мед садржи све што нам је потребно. Свака година све је тежа и тежа.

Ове године било је и багрема, било је меда, али не у великим количинама. Тек толико да попуне онако празни новчаници“, закључио је професор др. Зоран Станимировић, шеф катедре за биологију, али и пчелар, једини представник ветеринарских наука и пчеларства из Србије.