Читај ми!

Системом е-Наука, једним кликом доступни сви домаћи научноистраживачки радови

Српски научници и истраживачи добили су јединствени информациони систем е-Наука, који омогућава увид у све научноистраживачке радове, вредновање научних резултата и дигитализацију административних послова факултета. Најбоље резултате у коришћену е-Науке бележи крагујевачки Универзитет, на којем ради око 1.300 истраживача.

Платформа је настала заједничким радом Министарства науке, технолошког развоја и иновација и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу.

Уместо тражења по библиотекама и скупим страним часописима, кликом на портал е-Наука, доступни су сви научноистраживачки радови објављени у Србији. Међу њима и 63 из области рачунарских наука професора Милоша Ивановића. Транспарентни, проверљиви и видљиви, од сада не само у научним круговима.

„Било да тражите партнера на пројекту који финансира министарство или финансира Европа, путем програма Хорајзон Јуроп, било да се ради о трансферу технологија. Путем овог портала врло лако, ће и субјекти из привреде моћи да претраже све што смо ми из науке радили“, рекао је професор ПМФ-а у Крагујевцу Милош Ивановић.

Највише су урадили на Универзитету у Крагујевцу, где је око 70 одсто истраживача у систему е-Наука. У Србији, дупло мање. Национални регистар, поред тога што прикупља публиковане радове факултета и инстита, бележи још један важан индикатор – цитираност.

„Да видимо колико у ствари утицаја има то што наши истраживачи стварају, објављују. Да ти подаци буду доступни кроз неке међународне изворе исте намене", каже Биљана Косановић из Рачунарског центра Универзитета у Београду.

„Сада једноставно ви имате могућност да у року од пар минута добијете научно-истраживачке резултате неког појединца или институције у тренутку", додала је Биљана Петровић, проректор Универзитета у Крагујевцу.

Софтверска решења за јединствену научну базу, то јест дигиталну архиву, развијена су у Србији. Још једна предност – дигитализација административног пословања научноистраживачких установа.

„Деветнает милиона листова папира овај систем, уштедео самим тиме што се прешло на електронско подношење избора у звање, као и на електронску акредитацију сваке појединачне установе. Ту можемо говорити и о броју сати који су они уштедели", рекао је Вукашин Гроздић из Министарства науке, технолошког развоја и иновација. 

Све на једном месту – у оквиру информационог система е-Наука. Регистри истраживача и научно-истраживачких организација, отворен прозор домаћег знања у свет.

среда, 27. новембар 2024.
9° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње