Читај ми!

Велику сфингу у Гизи је можда извајао ветар, показало недавно истраживање

Пре више од 40 година, Фарук Ел-Баз, астроном и геолог познат по својим теренским истраживањима у пустињама широм света, изнео је теорију да је ветар одиграо велику улогу у обликовању Велике сфинге у Гизи пре него што су стари Египћани додали детаље и направили ову знамениту скулптуру.

Велику сфингу у Гизи је можда извајао ветар, показало недавно истраживање Велику сфингу у Гизи је можда извајао ветар, показало недавно истраживање

Нова истраживања указују да би теорија Фарука Ел-База могла бити веродостојна, наводи се у саопштењу истраживачког тима Универзитета у Њујорку.

Тим научника у Лабораторији за примењену математику Њујоршког универзитета одлучио је да се позабави овом теоријом реплицирајући услове који су владали у Гизи пре око 4.500 година – када је статуа од кречњака вероватно изграђена – и спроведе тестове да види како ветар утиче на формације стена.

„Наши налази нуде могућу 'причу о пореклу' о томе како формације сличне сфинги могу настати као последица ерозије", наводи један од главних аутор студије, Леиф Ристроф, ванредни професор на Институту за математичке науке Универзитета у Њујорку, у саопштењу за медије.

„Наши лабораторијски експерименти су показали да изненађујуће облици налик сфинги могу, у ствари, да потичу од материјала који су еродирани брзим токовима.“

Тим који стоји иза студије, за који се у саопштењу наводи да је прихваћена за објављивање у часопису Physical Review Fluids, направио је од глине модел јадранге – еолски облик рељефа који настаје под утицајем ветра, углавном у областима са сушном климом.

То су уске, паралелне, праволинијске бразде које се пружају дуж правца преовлађујућег ветра са асиметричним стрмим падинама и оштрим гребенима који их раздвајају, формиране у пустињама на површини глиновитих и иловастих или гушћих стена. Висина јарданга достиже неколико метара.

На основу састава Велике сфинге, тим је користио тврђе, нееродибилне инклузије унутар брежуљка од меке глине без особина, а са протоком из воденог тунела, истраживачи су открили да је почео да се обликује облик лава.

Унутар пустиње постоје јарданги који природно изгледају као седеће или лежеће животиње са подигнутим главама, каже Ристроф за Си-Ен-Ен. „Неки од њих толико личе на лава који седи или мачку, да их понекад називају лавовима од блата. … Наши експерименти би могли да допринесу разумевању како се ови јарданги формирају“, додаје професор.

Више о мистериозном пореклу Велике сфинге у Гизи

Док Велика сфинга у Гизи има своје тајне – како је првобитно изгледала и зашто је направљена – верује се да је статуа висока 20 метара исклесана из једног комада кречњака.

Оригинална теорија да је ветар обликовао јарданг у формацију сфинге први пут је представљена у чланку Ел-База у Смитсонијан магазину из 1981. под насловом „Градитељи су одмах препознали праву ствар када су то видели“.

Премиса је заснована на раду покојног планетарног геолога, Роналда Грилија, који је симулирао аеротунеле како би истражио како ерозија ветра може да обликује структуре у пустињи, рекао је Ел-Баз за Си-Ен-Ен.

Ел-Баз додаје како не верује да ова нова студија пружа више доказа за његову оригиналну теорију.

Салима Икрам, угледни универзитетски професор египтологије на Америчком универзитету у Каиру, у потпуности је довео у питање идеју да је сфинга настала од јарданга.

„Када је Велика сфинга била исклесана, природа је играла улогу у њеном даљем формирању, али је мало вероватно да је првобитни облик био заснован на јардангу (који је углавном од блата – а ово је кречњак) јер постоје значајни трагови каменолома и трагова радника који је окружују“, истиче Икрам, који није био укључен у студију.

„Постоји превише доказа о људској интервенцији у изградњи Велике сфинге да би теорија јарданга била прихватљива“, рекао је Икрам.

Истраживачи са Универзитета у Њујорку рекли су да њихови резултати указују да се структуре налик сфинги могу формирати у прилично уобичајеним условима, али њихова открића не решавају мистерије иза јарданга и Велике сфинге.

„Није све тако црно-бело. Нико не каже да је ово у потпуности људска творевина и нико не каже да ју је у потпуности исклесала природа. Питање је колико је урадила природа, а људи затим обликовали“, истиче Ристроф за Си-Ен-Ен.

„Оно што наша студија нуди је да укаже као је велики део основе главе, врата и шапа,  могла да обликује природа ерозијом.“

среда, 27. новембар 2024.
9° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње