Читај ми!

Црв оживео после 46.000 година проведених у сибирском пермафросту

Научници су оживели црва који је замрзнут још од пре 46.000 година – у време када су Земљом лутали рунасти мамути, сабљозуби тигрови и џиновски лосови.

Ваљкасти црв, непознате врсте, преживео је на дубини од 40 метара у сибирском пермафросту али у стању мировања познатом као криптобиоза, објаснио је професор емеритус на Институту Макс Планк за молекуларну биологију и генетику ћелије у Дрездену, и један од научника укључених у истраживање, Тејмурас Карчалија.

Организми у криптобиотичком стању могу да издрже потпуно одсуство воде или кисеоника и издрже високе температуре, као и смрзавање или изузетно слане услове. Они остају у стању „између смрти и живота“, у којем се њихов метаболизам смањује на ниво који се не може детектовати, објаснио је Карчалија.

„Живот се може зауставити а онда се може започети поново. Ово је велики налаз“, рекао је професор, додајући да су други организми који су раније оживели из овог стања преживели деценијама, а не миленијумима.

Пре пет година, научници са Института за физичкохемијске и биолошке проблеме науке о тлу у Русији, пронашли су две врсте ваљкастих црва у сибирском пермафросту.

Једна од чланова научног тима, Анастасија Шатилович, оживела је два црва у институту тако што их је једноставно рехидрирала водом, пре него што је око 100 црва однела у лабораторије у Немачкој на даљу анализу.

Након одмрзавања црва, научници су користили радиокарбонску анализу биљног материјала у узорку и утврдили су да наслаге нису биле одмрзнуте у периоду од пре 45.839 до пре 47.769 година.

Али ипак, нису знали да ли црв припада некој од познатих врста. На крају, генетска анализа коју су спровели научници у Дрездену и Келну показала је да ови црви припадају новој врсти, коју су истраживачи назвали panagrolaimus kolimaenis.

Истраживачи су такође открили да panagrolaimus kolymaenis „дели судбину“ са c. elegans – још једним организмом који се често користи у научним студијама као „молекуларни алат“ и који би му могао омогућити да преживи криптобиозу.

Оба организма производе шећер који се зове трехалоза, што им вероватно омогућава да издрже смрзавање и дехидрацију.

„Видети да се исти биохемијски пут користи у врсти која је временски удаљена 200, 300 милиона година, то је заиста запањујуће“, рекао је Филипп Шифер, вођа истраживачке групе Института за зоологију Универзитета у Келну и један од научника укључених у истраживање.

„Гледајући и анализирајући ове животиње, можемо се додатно информисати о биологији очувања, или можда чак појачати и усавршити методе за заштиту других врста, или барем научити шта да радимо да их заштитимо у овим екстремним условима које сада имамо“, рекао је за Си-Ен-Ен Шифер.

уторак, 19. новембар 2024.
12° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње