Дани Николе Тесле – ширење Теслиног завештања
Ово су дани посвећени Николи Тесли. У част родјења једног од највећих светских умова, национални Дан науке обележава се у Србији и у свету. Без његових проналазака и изума била би незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије. Теслина научна фондација окупља више од 12.000 људи широм света који имају исту мисију – промовисање наслеђа које је Тесла завештао човечанству.
У једном интервјуу Тесла је рекао да није желео да користи своје проналаске за мале ствари, већ је настојао да постигне нешто што би користило човечанству и нанело српству част.
„Затим је причао о свом раду истичући да поред тога редовно прати српске вести те да је увек био љубитељ – 'милог српског народа', којем ће ‘ако Бог да, кроз кратку будућност донети доста славе, а можда и користи нањети.’ Дакле ми смо данас тај мили српски народ и очекујем и надам се заједно са вама да ћемо бити достојни Тесле“, каже проф. др Кринка Видаковић Петровић.
Теслин народ расут је по свету. Промоција свега доброг и позитивног што ради, у матици или расејању, мисија је Научне Теслине фондације.
„Имамо више од 5.000 доктора наука у Америци. Прва, друга и трећа генерација, колика је то снага. Тај Теслин народ, на жалост, има нас више по свету него у матици. Ми смо урадили истраживање, анкету на 7.000 Срба по свету, како приближити матицу и дијаспору, наша је мисија баш то“, наводи Никола Лончар из Теслине научна фондација
На томе је докторирала Вјера Мујовић, глумица, чији је предак Никола Тесла. Елитни представници Србије у иностранству, каже, снага су која утиче на промену угледа Србије у свету.
„Матица такође треба да допринесе унапређењу образовања и информисања на српском језику у заједницама српске дијаспоре у иностранству. Најважније је улагање у школе српског језика јер тако се чувају трећа и четврта генерација дијаспоре, чува се српски свет, језиком и писмом“, истиче глумица Вјера Мујовић.
Тесла је био велики проналазач и научник који је истицао своје српско порекло, али је највеће научне подухвате остварио у Америци.
„Ми схватамо да је његов допринос, његов легат више од његовог научног постигнућа. Оставио нам је важну везу – то је веза измедју нас, Сједињених Држава и Србије. Та прича је наша прича, прича Америке и Србије“, каже Џон Капело из Фондације „Мисија Халијард“.
Теслини лични предмети и документација, по његовој жељи, пренети су у Београд и чувају се у Музеју Николе Тесле. Архивска грађа из Теслине заоставштине, уписана је 2003. у регистар Унеска - Памћење света.
Коментари