Кад се „бели патуљци“ претварају у блиставе космичке дијаманте
Неким људима звезде могу да личе на драгуље, који блистају на ноћном небу… За неке од њих то би заправо могла бити – права истина.
Како се одређена врста угашене звезде хлади, она се постепено кристалише. Астрономи су пронашли једну која је управо у тој фази, и у нашем је „космичком дворишту“. Бели патуљак удаљен је од нас 104 светлосне године, а температура и маса те звезде, сугеришу да се центар звезде претвара у густ, тврди „космички дијамант“, који са састоји од кристализованог угљеника и кисеоника.
За откриће је заслужан међународни тим астронома на челу са Александром Венером са Универзитета Јужног Квинсленда у Аустралији.
Све ствари у универзуму се морају променити. Свака звезда, једног дана ће остати без горива и еволуирати у нешто ново. Када гориво понестане, материјал од којег је звезда саздана, расипа се у околни простор, а језгро, које више није подржано спољним притиском добијеним фузијом, ће се урушити у ултрагусти објекат, величине Земље (или чак Месеца).
Материја у звездама белих патуљака је високо компримована. Бели патуљци и даље сијају, али пригушено, док се временом не охладе када се очекује да еволуирају у нешто што се зове црни патуљак. Тада изгубе сву своју топлоту и постану хладна грудва кристализованог угљеника.
Прорачуни сугеришу да овај процес траје веома дуго, око квадрилион година (то је милион милијарди година); а пошто је Универзум стар око 13,8 милијарди година, не очекујемо све што је описано баш ускоро. Оно што можемо да урадимо је да идентификујемо знаке кристализације која почиње у језгру белих патуљака.
Захваљујући високопрецизном мапирању звезда које је спровела мисија Гаја и која се примењује последњих година, сада можемо са много више сигурности идентификовати кристализирајуће беле патуљке.
Венер и његове колеге су користили управо те нове методе и открили су да је недавно откривени бели патуљак гравитационо повезан са оним што се сматрало системом од три звезде, названом HD 190412.
Питање густине
Откриће белог патуљка, сада названог HD 190412 C, учинило је тројку четворком, али било је још изненађења. Његова својства сугеришу да је у процесу кристализације.
Не зна се да ли је тај бели патуљасти попут дијаманата који су нам познати или не; густина белих патуљака је преко милион килограма по кубном метру, док је густина дијаманта око 3.500 килограма по кубном метру.
Иначе, остале три звездице у систему омогућиле су тиму да одреди старост белог патуљка – нешто што раније није урађено.
„Старост система је око 7,3 милијарде година. Чини се да је старост белог патуљка око 4,2 милијарде година. Разлика је 3,1 милијарду година, што сугерише да је стопа кристализације успорила брзину хлађења белог патуљка за отприлике милијарду година“, наводе истраживачи.
Откриће и близина овог белог патуљка сугеришу да би могло да постоји много више таквих система које можемо искористити за идентификацију и анализу овог фантастичног процеса.
„Будућа открића ће омогућити јаче тестове и објашњење модела кристализације код белих патуљака“, пишу истраживачи.
Коментари