Са чиме су Фројдови пацијенти морали да се помире док су на каучу "отварали своју душу"

Позни геније Сигмунд Фројд, који је због посебног приступа лечењу и познатог случаја Елизабете фон Р. у 36 години живота прихватио да изађе из оквира дотадашње лекарске уобичајене психијатријске праксе, увео је нове методе истраживања несвесног, а то га је анатемисало у тадашњој лекарској професији. 

Много пре него што је развио психоанализу, Сигмунд Фројд се већ истакао као научни истраживач и лекар. Између 1876. и 1895. године, дао је бројне доприносе у разним гранама биологије и медицине, укључујући физиологију, анатомију, хистологију, неурологију, педијатрију, анестезиологију.

Фројд је новим приступом о функционисања људског ума, поткопавао традиционална учења о културолошким вредностима, чиме је себи „обезбедио" бројне непријатеље и декларисане неистомишљенике.

Данас, многи бивају излечени управо захваљујући методама које је развијао а које су тумачиле људско понашање као нешто што је у великој мери одређено несвесним мотивацијама, које произлазе из искустава из детињства, сусрета са љубављу, губитком, сексуалношћу и смрћу и сложеним емоционалним ставовима родитеља, браће, сестара... 

„Несвесни или предсвесни процеси, као део историје психичког живота човека, улазе у простор у који се ретко залази, јер смо ионако непријатност разрешили најчешће потискивањем и другим механизмима психичке одбране личности од нежељених доживљавања. Производ тог несвесног рада су неурозе као решење. У несвесном има пуно ‘личних ђавола' а људи се у принципу плаше ђавала па и својих. Њих највише. Откривајући их јачамо личност а сам процес за лаике може понекад да делује чудно јер га је тешко објаснити. Психотерапеут у процесу дугогодишње едукације из психотерапије се најпре суочава са својим ‘личним ђаволима' пролазећи кроз не тако једноставан процес самоанализе", објаснио је за РТС доктор медицине Милорад Величковић, неуропсихијатар, психоаналитички терапеут, који психоанализу у раду са пацијентима, практикује дуги низ година..

Јел' баш мора да се лежи на каучу

Ортодоксна психоанализа је практиковала лежање на каучу, и Фројд је захтевао од пацијента да затворених очију легне на кауч док он седи иза њега.

„Једним делом, то је због тога да би пацијент несметано пратио своје асоцијације а други део је субјективне природе јер Фројд на једном месту каже да му је заморно да цео дан буде посматран од стране пацијената. Каснија модификација терапијског процеса усклађена са новијим начином живота савременог човека, довела је до тога да психоаналитички терапеути и терапеути осталих праваца психотерапије, углавном не практикују лежање на каучу клијената", каже др Величковић. 

Како нас то „Ид" држи под контролом

Психолошка теорија коју Фројд поставља, познаје три дела структуре личности: „Его", „Ид" и „Супер его".

„'Его' је наш агент свесности, наш полицајац у личности који, у односу на друге, даје дозволу шта је то што ми хоћемо да буде видљиво, контролише време и контекст, упоређује и има за функцију да ‘Ид' држи под контролом као и да чува границе личности. ‘Ид' су наши нагони, све оно што је нашим индивидуалним и колективним искуством уткано у наше постојање а није било прихвћено од свести или се у датом тренутку живота потиснуло као нешто болно или недозвољено. ‘Ид' је извор енергије личности и он не распознаје време и место. А ‘Супер его' представља врховног контролора који укључује наше моралне норме, принципе, вредности које смо стекли током процеса социјализације а најчешће је везан за важну фигуру из спољашњег света", појаснио је др Величковић.

Нови лековити приступи

Психоаналитичке технике и психоанализа - отац су и мајка савремених психотерапијских праваца, сматрају стручњаци који се психоанализом баве и који, како кажу, са њом живе учећи и надограђујући знање током читавог професионалног живота. 

„Психоанализа теоријски није затворен систем, мада је личност Фројда била таква да он није дозвољавао одступања својих ученика од свог ортодоксног правца, али ми се чини да је и на тај начин пробудио кроз критику, надоградњу, модификацију, бунт, нова истраживање, нове технике и нове приступе који су лековити. Модерна психоанализа је усмерена углавном на прилагођавање модерном начину живота поједностављујући психотерапијски процес и усмеравајући га на одређене циљеве кроз кратке форме, групне форме", каже за портал РТС-а психолог Александра Гроздановић, наглашавајући да је психоанализа „глобално светско добро". 

Рођен у Фрajбергу у Моравској (данас Прибор, Чешка) у јеврејској породици трговаца вуном, отац психоанализе провео је ипак већи део живота у Бечу, где је ишао у школу, похађао факултет; где се оженио, усавршавао као научник-истраживач, а потом и доктор, и где је развио психоанализу која је стекла велики број следбеника.

Музеј Сигмунда Фројда у Лондону, заправо је његова некадашња кућа, у коју се 1938. године, уселио бежећи од нациста после анексије Аустрије, и у којој је преминуо 23. септембра 1939. године. Музеј је током пандемије коронавируса затворен за посетиоце, али је пут до заинтересованих за психоанализу пронашао онлајн конференцијама, курсевима, пројекцијама.