Вече за памћење уз Звонка Богдана – песме које спајају генерације
„Успомене на време које се више поновити неће" назив је концерта који је Звонко Богдан одржао у Сава Центру. Најпопуларније песме подсетиле су старије на најлепше тренутке младости, а млађима откриле дух једног времена.
Више од интерпретатора: чувар панонске шансоне, хроничар равнице, боемског живота, љубави и времена које полако нестаје.
Звонко Богдан стварао је песме које не припадају само музици, већ и нашим успоменама. Прву композицију написао је 1968, а прву песму Еј, салаши на северу Бачкетри године касније, једног зимског дана, у аутобусу, на путовању из Београда до Сомбора.
Од тада, сваке године у просеку је писао по једну композицију.
„Ја ћу вас вратити у једно време које се заиста више поновити неће, јер кад сам почео да се бавим овим послом, мој први професионални ангажман је био шездесет и неке године на Калемегданској тераси, са оркестром Бранка Белобрка. И тад ниси могао ући у кафану, а било их је преко стотину у Београду, ако ниси имао један репертоар попуњен, а то су биле углавном романсе: мађарске, руске и румунске, и све остале романсе. Е сад, с обзиром да сам ја са севера Бачке, ја сам случајно покупио неке романсе које сам у Београду усавршио, и те песме су морале бити свако вече бар једна отпеване“, подсетио је Звонко Богдан публику на концерту.
Уз Тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине, публика је поново чула безвременске песме попут Прошле су многе љубави, Већ одавно спремам свог Мркова, Што се боре мисли моје, Крај језера једна кућа мала, и многе друге које су обележиле генерације.
„Допада ми се тај један староградски манир, тај један лепи начин представљања његових сремачких песама. Он је заправо Буњавац, један леп начин представљања тог краја, те музике. Мало је данас персона на естради. Он је човек персона. То данас зову икс-фактор, али он је заиста једна харизматична особа. У време кад нису били медији, кад нису биле мреже, то је требало остварити, задржати и сачувати“, наглашава једна од посетитељки концерта.
„Научио сам од деке да слушам песме, генерално тамбурашке, али највише Звонка Богдана, пошто и он слуша то. И баш зато што је другачији, зато што је музика и са душом, и лепо звучи музика, и песме су прелепе“, каже посетилац концерта.
Вече највећих хитова, из више од шест деценија дуге каријере, у богатим оркестарским аранжманима, било је испуњено и многим причама из живота које је Звонко Богдан испричао публици на свој шармантан и духовит начин.
