Неле Карајлић: „Пијани брод“ је моје поетско преиспитивање, а вештачке интелигенције не треба да се плашимо

Карајлић наглашава да је реч о његовом потпуно слободном пројекту, који нема додирних тачака са оним што је раније стварао са саставима „Забрањено пушење“ и „Но смокинг оркестра“.

Албум је снимљен без медијске буке и калкулација, а замишљен је као пловидба и врста поетског преиспитивања о томе шта је некада био, а шта је сада.

Симболика потопа и одговорност према свету

Говорећи о наслову албума, Неле Карајлић објашњава да се симболика Пијаног брода може схватити на два начина.

„Можемо га схватити као један раскалашени терен, попут оних слика Саве Шумановића који носе тај наслов, а можемо да га схватимо и као онај задњи брод који је успео да пребаци одређени број животиња након потопа. Тако да, свака асоцијација је добра“, каже Карајлић и додаје да му је главни мотив био покушај да нађе аутентични израз у годинама у којима је, а да притом не експериментише превише.

Нове песме, међу којима су Сипај, не питај, Ти то не разумеш и Крива Дрина (посвећена његовој унуци), повезује аутор који се, како сам признаје, вратио музици јер му је она генерално најтежа.

Поред личног преиспитивања, мотив је био и обележавање актуелног тренутка.

„Један од важнијих мотива ми је био и то да на неки начин обележим време у коме живимо, које није нимало једноставно, нимало лако, и у којем јесте слутња на оно што се десило пре него што је Ное покупио животиње и ставио их на брод. Значи, негде је и моја одговорност према самом себи да направим неке нове песме, неку нову причу, а негде је одговорност према свету око мене, јер осећам потребу да нешто паметно кажем“, истиче музичар.

Од историјских тема до личних анђела

Када је реч о звуку и идејама, Карајлић напомиње да се не бави самим звуком већ идејама које су еволуирале од осамдесетих и деведесетих година, када је постојала жеља да се промени свет. Са оволико година, та идеја је нестала и препуштена је млађима, док је његово да баци светлост на теме које гуше и њега и друге људе.

На албуму се налазе и две-три песме са историјском тематиком. Међу њима је родољубива песма Аве Сербиа, за коју је текст написао Јован Дучић и коју Карајлић описује као „једну од најлепших родољубивих песама коју је икад људска душа исписала“.

Друга је Ибар вода, која се бави „егзактном историјом“ на ауторов начин.

„Она у ствари говори о том неком проклетству којим смо ми на овој дивној земљи затечени, и у тој чињеници да смо направили кућу на сред пута, да је земља лепа и плодоносна и да нико не може да умре од глади, али свако мало долазе неке војске, па нам наплаћују то уживање колико год могу“, објашњава Карајлић.

На албуму се налази и интимна песма Анђели, у којој се обраћа самом себи и говори о губитку некадашњих заштитника: „Ја кад год се окренем према небу, небо је пусто и тих анђела који су мене спашавали нема.“

Музика и вештачка интелигенција

Пијани брод долази након дуге дискографске паузе на домаћем тржишту. Карајлић подсећа да је његов последњи албум за ово тржиште био Ја нисам одавде из 1997. године, док је последњи озбиљан рад са „Но смокингом“ била музика за представу Дом за вешање у Паризу 2007. године.

Рад на новом материјалу суочио га је са чињеницом да је музичка индустрија технолошки драстично напредовала и да је прва прогутала методологију вештачке интелигенције (АИ).

Два спота за нове песме урађена су управо уз помоћ вештачке интелигенције, за шта је Карајлић дао дозволу.

„Вештачка интелигенција је нешто чега требамо да се плашимо уколико нам измакне контроли, али је исто тако једно невероватно средство које можете јако лепо да употребите уколико знате за шта је користите. Ми не смемо да је се плашимо као средства, али морамо да је се плашимо као опасности која може да буде фатална уколико изгубимо контроли над њом, као у филму Одисеја 2001 кад рачунар Хал преузима контролу над човеком“, упозорава музичар.

Ипак, повлачећи паралелу са 19. веком и стресом који је појава фотографије изазвала код дворских сликара, Карајлић сматра да ће све што је природно наћи свој пут. Сликарство је тада отишло у импресионизам, експресионизам и кубизам, а слично ће се десити и са музиком у ери масовне појаве звезда које немају сопствене песме.

„Кад-тад ће људска душа, односно конзументи музике, почети да траже поново оног неког Балашевића, неког Ђорђевића, неког Бајагу, Тулића, Бреговића“, уверен је Карајлић, напомињући да је технологија донела јефтиније снимање, али да је „душа иста и емоције су исте“.

Београда промоција и сарадници

Промоција албума започела је у Бањалуци, где је Карајлић наступио са тенором Немањом Црнатовићем, кога назива „Бочелијем из Жаркова“ и препознатљивим знаком својих наступа уживо и пројекта "Rock El Classico" са Стефаном Миленковићем.

На албуму је, према његовим речима, учествовао „читав један чопор“ музичара које не жели појединачно да издваја како некога не би заборавио. Следећа промоција, најавио је Карајлић у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је, планирана је у Београду, после које ће спотови – два рађена вештачком, а два „нашом интелигенцијом“ – бити доступни на свим дигиталним платформама.