Шта је „музика за младе“ – нове генерације уз рок и хитове из прошлости

Победа групе „Лавина“ на „Песми за Евровизију“ отворила је више од питања ко ће Србију представљати у Бечу – покренула је причу о томе шта млади данас слушају и зашто се све чешће враћају звуку који је обележио младост њихових родитеља. 

„Изненађено и срећно“, описала је музичка уредница Радио Београда 202 Олга Кепчија своју реакцију на победу „Лавине“ на националном избору за представника Србије на „Песми Евровизије“. Иако годинама прати младе бендове и добро познаје њихов рад, признаје да је исход био изненађење. „Изненадило ме је јер се увек позову неки фаворити, али није коме је речено него коме је суђено“, подсетила је некадашња уредница и водитељка култне емисије „Хит 202“.

Иако се метал дуго сматрао алтернативом, Кепчија подсећа да је тврђи звук на овим просторима имао снажну традицију. „Година 1981. је година новог таласа. Те године најпродаванији албум икада на просторима бивше Југославије је Мртва природа 'Рибље чорбе'. То је једна озбиљна хард рок, хеви метал плоча“, истакла је Кепчија. Према њеним речима, можда није увек било медијске подршке за овај музички жанр, али публика је постојала.

На питање ко је некада слушао тврди рок, а ко данас, одговор је једноставан: „Пре су слушали ондашњи клинци, а сад неки нови клинци, очигледно.“ Млади су, како каже, и некада и данас носиоци те енергије.

Истовремено, све је приметнији феномен да припадници генерације Зед пуне концертне дворане у којима се изводе хитови из времена СФРЈ. Објашњење, сматра Олга Кепчија, лежи у емоцији. „Поезија са музичком подлогом. То је то. То су ти неки текстови који носе емоцију, који су другачији од ових данас.“

Данашњи начин слушања музике, додаје, знатно се разликује. „Данас једно, сутра друго, многи од њих и не знају како се зове извођач“, каже Кепчија на основу разговора са тинејџерима. Ипак, када је реч о песмама осамдесетих и деведесетих, ту су, како истиче, присутни и сећање и породични утицај. „Срела сам се са неколико породичних бендова. Отац је вођа бенда у коме свира са два сина. Не тера их. Они воле његову музику. Та љубав према рокенролу се данас преноси с колена на колено.“

Када је реч о самој „Лавини“, Кепчија сматра да је пресудила – песма. „Победила је песма. Важна је сама песма. Ту исту песму може неко да одсвира и на гитари, да јој промени аранжман, да добије добру поп песму. Добра песма је победила“, нагласила је гошћа Београдске хронике.

Упоређујући „Лавину“ са финском групом „Лорди“, која је пре две деценије направила преседан на „Песми Евровизије“, Кепчија каже да је садашњи бенд „визуелно пријемчивији“ и да би могао да освоји публику и песмом и наступом.

Да ли је реч о пролазном таласу или трајнијем повратку року и музици осамдесетих, показаће време. „Колико ће тога остати, то је оно што је важно. Да ли ћемо за десет година слушати старе добре хитове од пре десет година? То ће само време показати“, закључила је Кепчија.