Ска-панк, Боб Гелдоф са енергијом младића и Гала за почетак 25. „Егзита“

Звезда прве вечери 25. издања фестивала „Егзит“ био је Боб Гелдоф. Пре него што је изашао на бину, на видео-биму појавили су се симпатични анимирани пацови, чуло се на српском „Ми смо... The Boomtown Rats!“, и глас је хипнотички наставио да понавља мантру.

Затим су пред публику изашли стари лавови који звуче као да су млади. За тили час вратили су присутне у 1982. годину, када је Боб Гелдоф био растрчан и распеван. Тек накнадним поновним преслушавањем опуса „Штакора“, види се јасна повезница са бритпопом – оно што је Боб Гелдоф радио почетком 80-их (критика друштва, виспрено балансирање између „подсмевам се сам себи“ и „јако сам cool“, а све кроз питке мелодије), радили су бритпопери средином 90-их. Тек сада је јасно да су „Блур“, а нарочито „Пулп“, узели много испирације од Бобовог става, а Џарвиса Кокера, фронтмена „Пулпа“, видимо у сваком кораку Боба Гелдофа.

Гелдоф се појавио на новосадском фестивалу као лик младалачког тела и лица старозаветног пророка. Можда је нешто до воде или ваздуха у Ирској, али Ирци никако не трпе неправде и воле да мењају свет и исправљају „криве Дрине“.

Волео је то и Ленон са својим Imagine, волео је то и Боно – и најчешће претеривао у томе – а највише је у томе успео Гелдоф, организујући Band Aid и Live Aid, сада већ давне 1985. године.

Кренула је Like Clockwork. У публици, иако је било и старијих лица, највећи број присутних, а дефинитивно највеселији њихов део, били су млади људи, који су знали све речи и плесали насмејани. Свежина отворености младих генерација за нове ствари их и чини „новом великом генерацијом“.

Део носталгије је донео и гитариста са својом гитаром са ска-мотивима и својим оделом, а музика је одводила у време када су песме биле „као дечије“, веселе и мелодичне, а текстови разбуђујући.

Бобов другар Миџ Јур својевремено је написао плесни хит Dancing With Tears in My Eyes која говори у нуклеарном рату. "The Boomtown Rats" лаганим песмицама вас терају да плешете, а текстовима вас „шамарају“. She's So Modern и Rat Trap су ремек-дела из оних несигурних времена, која одјекују и сада.

Гелдоф узима усну хармонику и настаје читав део концерта где показује своје бравуре на овом инструменту који је 80-их био чест, а данас тако егзотичан. Више пута понавља: "It's a beautiful summer night".

И на крају наступа, у видео-раду, анимирани пацови, насмејани, преузимају град.

Многи су говорили да су Band Aid и Live Aid „мегаломанско фолирање“ и замерали Гелдофу што је као Ирац из Републике Ирске прихватио (почасну) титулу витеза и постао сер Роберт. Али, он је покушао да спасе људе и децу у једној земљи пре 40 година. И успео је да их спасе колико је могао – хиљаде.

После Гелдофа на бину је изашла Гала и направила – Гала вече.