Ска-панк, Боб Гелдоф са енергијом младића и Гала за почетак 25. „Егзита“
Након ураганског ска-пунк почетка јубиларног 25. „Егзита“ на бини Tesla Universe, за који су се постарале групе "Wrishlas" и „Атеист реп“, пред публику је изашао легендарни Боб Гелдоф. Сер Роберт представио је младој публици музику из времена групе "The Boomtown Rats".

Звезда прве вечери 25. издања фестивала „Егзит“ био је Боб Гелдоф. Пре него што је изашао на бину, на видео-биму појавили су се симпатични анимирани пацови, чуло се на српском „Ми смо... The Boomtown Rats!“, и глас је хипнотички наставио да понавља мантру.
Затим су пред публику изашли стари лавови који звуче као да су млади. За тили час вратили су присутне у 1982. годину, када је Боб Гелдоф био растрчан и распеван. Тек накнадним поновним преслушавањем опуса „Штакора“, види се јасна повезница са бритпопом – оно што је Боб Гелдоф радио почетком 80-их (критика друштва, виспрено балансирање између „подсмевам се сам себи“ и „јако сам cool“, а све кроз питке мелодије), радили су бритпопери средином 90-их. Тек сада је јасно да су „Блур“, а нарочито „Пулп“, узели много испирације од Бобовог става, а Џарвиса Кокера, фронтмена „Пулпа“, видимо у сваком кораку Боба Гелдофа.
Гелдоф се појавио на новосадском фестивалу као лик младалачког тела и лица старозаветног пророка. Можда је нешто до воде или ваздуха у Ирској, али Ирци никако не трпе неправде и воле да мењају свет и исправљају „криве Дрине“.
Волео је то и Ленон са својим Imagine, волео је то и Боно – и најчешће претеривао у томе – а највише је у томе успео Гелдоф, организујући Band Aid и Live Aid, сада већ давне 1985. године.
Кренула је Like Clockwork. У публици, иако је било и старијих лица, највећи број присутних, а дефинитивно највеселији њихов део, били су млади људи, који су знали све речи и плесали насмејани. Свежина отворености младих генерација за нове ствари их и чини „новом великом генерацијом“.
Део носталгије је донео и гитариста са својом гитаром са ска-мотивима и својим оделом, а музика је одводила у време када су песме биле „као дечије“, веселе и мелодичне, а текстови разбуђујући.
Бобов другар Миџ Јур својевремено је написао плесни хит Dancing With Tears in My Eyes која говори у нуклеарном рату. "The Boomtown Rats" лаганим песмицама вас терају да плешете, а текстовима вас „шамарају“. She's So Modern и Rat Trap су ремек-дела из оних несигурних времена, која одјекују и сада.
Гелдоф узима усну хармонику и настаје читав део концерта где показује своје бравуре на овом инструменту који је 80-их био чест, а данас тако егзотичан. Више пута понавља: "It's a beautiful summer night".
И на крају наступа, у видео-раду, анимирани пацови, насмејани, преузимају град.
Многи су говорили да су Band Aid и Live Aid „мегаломанско фолирање“ и замерали Гелдофу што је као Ирац из Републике Ирске прихватио (почасну) титулу витеза и постао сер Роберт. Али, он је покушао да спасе људе и децу у једној земљи пре 40 година. И успео је да их спасе колико је могао – хиљаде.
После Гелдофа на бину је изашла Гала и направила – Гала вече.
Коментари