Формула чаробног блуз звука Ане Поповић

Неки је називају женским Хендриксом, многи се слажу са Спрингстином да је „ђаволски добра гитаристкиња“. За успех и углед који има заслужна је техника свирања, ауторска музика и увек занимљив сценски наступ.

„Мењање са сваком плочом, нико не може да предвиди са чиме ћу да изађем, али најбитније је да то и даље буде Ана Поповић, али да не буде никаква рециклажа. Наравно да бенд увек мора да буде бољи. Пишем плоче за бенд, не да би то неко чуо, свирао или му се свидело, ја волим да се то мени свиђа и хоћу да оформим бенд који ће те песме да изведе на најбољи начин“, објашњава Ана Поповић.

Свој први, београдски бенд основала је са 19 година, убрзо затим освојила холандску и европску блуз сцену, да би се у годинама које су уследиле, доказала и у америчком срцу блуза, Њу Орлеансу и у самом Мемфису. Тајна је, каже, у сталном раду на себи, у усавршавању сваког следећег наступа.

„Сваки концерт је другачији. Увек је сет листа базирана на људима, ја то проценим. Један дан смо у Паризу, па у Београду, Њујорку, некад је то фестивал, људи стоје, хиљаде људи, некад је клуб. Увек је различит концепт. Не постоји сет листа, на лицу места ја прозивам песме“, открива Ана. 

То је рецепт и за најновији концерт у Београду. Припреме за наступ протекле су уз проблеме – бубњар је из Хјустона путовао 48 сати дуже од планираног, концерт је одложен, неки музичари су морали да оду на друге ангажмане, неке карте су враћене... Али и то је аутентични део живота ове музичарке која са својим бендом по свету свира музику коју воли.