Деби албум Ане Штајдохар „Психолукс“, у издању ПГП РТС-а, стиже почетком 2025.

Приликом потписивања угвора о издању Психолукс, у седишту ПГП РТС-а у Кошутњаку, разговарали смо са Аном о њеном новом ауторском пројекту.

Објавила си 15 синглова, међу којима су најпрепознатљивији и данас хитови Неко као ти и Бели јаблан (дует са Беовизије 2008, са Алексом Јелићем). Са групом „ТАП 011“ снимила си два студијска албума. Делује несвакидашње што је, након толико година на сцени ово твој први студијски албум?

Сада, када боље разумем себе и потезе које сам вукла, а почела сам да их схватам захваљујући разговорима са психотерапеутом, могу да кажем да мени то није необично. Пре бих рекла да ми је жао што нисам раније спознала себе и увидела шта кочи мој стваралачки импулс. Иза мене је гомила недовршених мелодија и текстова, које сам одбацивала тражећи увек нешто боље. Могла бих слободно да кажем да сам саму себе саботирала у креативности. Перфекционизам се често погрешно схвата. Он није пријатељ који те позитивно мотивише да радиш и напредујеш, већ невидљиви терет.

Стварање албума Психолукс за мене је био изазов и нека врста психотерапије. Био је и луксуз јер сам током стварања овог музичког материјала најзад себи дозволила да стварам ослобођена граница, које уметници често имају у виду када јуре свеопшти укус, покушавајући да направе хит... Уметност подразумева слободу, не воли оквире. Уметност не јури новац. Имати такав приступ, у послу од кога живиш је луксуз. Отуда и назив овог албума.

Ана Штајдохар поверава да је њен албум првенац Психолукс, у ствари сублимација њених досадашњих уметничких сазнања, искустава, сазревања и неке фине филтрације...

Кроз овај албум открила сам се у потпуности, поделила своје уметничке и личне „плус и минус фазе“, успоне и падове... Овај музички материјал јесте сублимација свега што сам примећивала и осећала у протеклом периоду. У текстовима сам креирала ликове и ситуације у којима се налазе. Сви они и њихове животне епизоде, јесу својеврсна збирка мојих али и искустава људи које познајем. То су приче о свима нама.

Ана истиче да „овог албума не би било“ без њеног драгог пријатеља, сарадника и колеге Срђана Танасковића.

Он је био моја највећа подршка. Урадио је аранжмане за све песме, али и много више од тога. Прошао је са мном кроз читав процес. Неретко се дешавало да термин у студију искористимо само на разговор. То „само“ за мене је било од огромног значаја. Било је свакаквих ситуација, некада бих у студио долазила ултрарасположена, пуна нових идеја, пресрећна што стварамо албум, а некада бих у том истом студију плакала... Тако је студио у ком је албум настајао истовремено био и нека врста ординације, али и луна парк :) Срђану сам захвална до неба што је део мог живота.

Највећа и најстарија музичка издавачка кућа на Балкану, ПГП РТС је сада твоја кућа. Колико ти то значи, као музичарки?

Немам ни најмању дилему и сасвим сам сигурна да је ПГП РТС кућа за мене. Заправо, тамо је на неки начин одувек и било моје место. На неким старим издањима ПГП РТС-а (ПГП РТБ) стоји моје име или име хорова у којима сам као дете певала. У студије ПГП РТС-а сам одлазила у детињству снимајући песме, бројне емисије за децу, као и нека клавирска дела, када сам била ученица музичке школе. Прошло је много година од тада, а сада сам се вратила месту са ког сам и почела. Изузетно сам срећна због ове сарадње. Вратила сам се кући!

Први сингл, који најављује деби албум Ане Штајдохар Психолукс је песма Симулација. Спот је већ на Јутјубу, а какве су остале композиције?

Песме имају заједничке нити али се баве различитим темама и разликују се по сензибилитету. Одражавају моје разноврсне фазе током стваралачког процеса. Могло би се рећи да током слушања албума, песме „возе“ горе-доле, као ролеркостер... Психолукс је својеврсна збирка утисака и осећања. Сви ликови из моје главе добили су улоге у причама, које преносе песме са овог албума.

Да ли ћеш их представљати једну по једну, као синглове или ће Психолукс изаћи пред публику као „пакет“?

Албум ће бити објављен крајем јануара 2025. године, а до тада је ту сингл Симулација. Чини ми се да се ова песма таман лепо уклапа уз новогодишње празнике, када трошимо више него што смемо, једемо више него што би требало, смејемо се иако нам можда није до смеха… Новогодишњи празници и јесу нека врста симулације реалности. Док једва чекам да представим Психолукс, желим нам свима бољу и лепшу Нову 2025. годину!