Браћа Теофиловић: Емоције су универзална појава и не везују се за језик

Браћа Теофиловић – Ратко и Радиша, у дугогодишњој су мисији очувања традиционалне музике. Трају тридесет година.

Зову их чуварима народне традиције и песама. 

„Наш циљ је био да се оставе неки трајни снимци на Радио-Београд у и то је била жеља на почецима. Међутим, касније су се ствари саме отварале, некако нас је пут водио ка овом данас, и ето, ту смо где смо после три деценије успешне каријере, не само код нас него и у свету. Срећни смо што радимо оно што најбоље знамо и што највише волимо", рекао је, у Београдској хроници, Ратко Теофиловић.

Њихова богата интернационална каријера обухвата наступе у најпрестижнијим концертним дворанама света – Кенеди центар у Вашингтону, Чајковскy концерт хол у Москви и Концертхаус-Моцартсал у Бечу.

„Да бисте дошли до врха, стаза је уска, и литица је врло опасна, тако да до успеха и резултата можете доћи и верујући у то и у најтежим условима", додао је Радиша, додавши да је њих заправо каријера водила.

Говорећи о наступима у иностанству, браћа су се подсетила на недавне наступе у Кини и у Сарајеву.  Поменули су и текст критичара из Норвешке који је навео у свом тексту о фестивалу на којем су наступали, да су „Теофиловићи били врхунац фестивала" и да се све време док их је слушао – јежио. Такође, немачки тонац им је показивао марамицу мокру од суза, док су певали у тој држави...

„Емоције су универзална појава и оне се не везују за језик. Везују се за то што ви носите, и покушате да испричате те приче дубоке, које су кроз филтер времена преживеле", објаснио је Ратко.

Браћа Теофиловић кажу да су Дом омадине као место за обележавање јубилеја, изабрали због тога што простор омогућава „присност са публиком и примопредају емоција".