Драм дум већ 12 године образује младе бубњаре

Бубњеве свира од своје седме године. Воли клавир али му је ритам у срцу. Душан Тасић сваки дан вежба. Има свој кутак у поткровљу и ту ужива.

„Много су ми се свиђали бубњеви зато што, не знам, једноставно волим такву карактеристичну музику бубњева“, објашњава десетогодишњи бубњар.

Кад год могу Душана слушају баба и деда. Бука им кажу не смета – напротив, уживају.

„Радујемо се кад га чујемо“, каже бака Мирјана Тасић и додаје да се и комшије радују.

Када је пре 12 година одржан први Драм дум (Drum dum) фестивал ритма и бубњева у Лесковцу, Душан није ни био рођен. Он сада има привилегију да на овом фестивалу заједно са својим другарима учи од најбољих. Ове године професор је био Мирослав Карловић Карло.

„Јужна Србија, Македонија, Косово, талената колико хоћеш. Управо на овом инструменту, ту је Косово, Македонија ту је тапан, гоч. Све то је искуство, та историја“, истакао је познати бубњар.

На завршном концерту Карло је добио награду за животно дело, а највише аплуза добило је чудо од детета, седмогодишња Ирина Стевановић која је добила признање „Бојан Златановић Токан“ за најбољег младог бубњара.

За крај посластица концерт групе „Леб и сол“.

„Најбоље је да се баве музиком, уметношћу јер то прочишћава дух и то води ка просперитету у смислу поштовања, вољења“, поручује Бодан Арсовски из групе „Леб и сол“.

Бубњар није само музичар. То је стил, креација, самосвест. За 12 година постојања Драм дум је одгајио публику, образовао младе музичаре. Једноставно постао је препознатљив, а то је и најважније за опстанак и трајање.