Добит 34. Београдског џез фестивала скоро четири милиона динара

„Данас смо усвојили завршни рачун 34. Београдског џез фестивала и поднели извештај Скупштини Града Београда, која је наш оснивач. Укупни приходи фестивала износили су 23.310.496 динара, а расходи 19.467.556 динара, што значи да смо остварили добит од 3.842.939 динара“, прецизирао је Весић.

Ово је, каже, трећа година како Београдски џез фестивал остварује добит која ће, као и ранијих година када су од тог новца куповани инструменти за џез секције музичких школа и столице за велику салу Дома омладине, бити уложена у даљи развој домаћег џеза.

Весић је рекао да ће ове године бити одржан јубиларни, 35. Београдски џез фестивал који ће имати већи буџет.

Истакао је да је прошлогодишњи фестивал, према оцени критичара, био најбољи од када је обновљен 2005. године, као и да је сваке године већи буџет и бољи квалитет, уз подсећање да је 2012. године буџет фестивала био око пет милиона динара.

„Скупштина Града Београда од 2014. године улаже у џез фестивал и веома смо поносни на ову манифестацију која је постала традиционална у нашем граду“, рекао је Весић.

Подсетио је да су на прошлогодишњем Београдском џез фестивалу у главном и пратећем програму учествовала 124 извођача из 22 земље, у оквиру 25 састава.

„О фестивалу је извештавало 25 новинара из 16 земаља. Организацију џез фестивала, осим Града Београда, Министарства културе и информисања и донатора, подржало је 15 амбасада и 13 културних центара различитих земаља“, истакао је Весић.

Додао је да је 34. Београдски џез фестивал са 24 концерта пратило 16.510 гледалаца са купљеним улазницама и да је просечна попуњеност дворана у којима су одржавани програми била 90 одсто.

„Водимо рачуна да ценама улазница омогућимо љубитељима џеза да прате фестивал. Зато су цене улазница популарне и поносни смо што сваке године имамо све више гледалаца. Функција нашег џез фестивала је и образовна и зато смо веома срећни што на нашим концертима има много младих људи“, рекао је Весић.

Навео је да је највећи утисак на стране извештаче оставила Ирина Карамарковић која је извела песме са свог пројекта Песме са Косова и додао да је амерички Џез журнал (Jazz Journal) написао да је њена искреност и интензивни џез третман дивних косовских народних песама био подстицајан и покретан.