Госпел музика ће вечерас одзвањати Галеријом РТС-а

„Енергија коју ми имамо је негде готово једнака енергији коју имају ти људи, који су то почели, који су створили госпел и ту духовну црначку музику. Имамо и ту бол, јер смо је проживели, и то нам је у крви. Много тога имамо слично и можемо цео тај репертоар да изнесемо аутентично“, каже Марија Кубурић Боровић, оснивач и диригент „Мери госпел хора“.

Репертоар је богат и стално се проширује, баш као и сам хор.

„Репертоар је почео од традиционалних црквених црначких духовних песама. Али, то је негде база од које смо почели, а проширило се по свим жанровима. Од госпела су почели блуз и џез, значи имамо и ту разних нумера са тим звуком, све до модерног госпела, где људи у ствари не знају да су то духовне песме, попут нумере Shackles, која је била велики хит 90-их година“, објашњава Марија.

Иако многи госпел везују за Америку тридесетих година прошлог века и за извођење у верске сврхе, данас госпел може да се чује чак и у ноћним клубовима.

Па зато није ни чудо што се проба српског госпел хора често претвори у журку. А чланови хора кажу да се после сваке пробе осећају као после тренинга. Јер, енергија коју ова музика носи, веома је јака. Такође напомињу, и да не постоји ништа слично у Београду.

Пред долазак на студије у Београд Јаков из Пољске прво је на интернету потражио да ли у српској престоници постоји госпел хор. Чим је стигао, одмах им се придружио.

„Волим енергичне песме, где могу да пљескам, да играм, и смејем се. Веома волим да ширим енергију нарочито на концертима, јер тако осећам да са публиком делим нешто јединствено“, истиче Јаков.

Јединствену енергију са члановима дели и Глоди, студент на размени из Конга. У својој држави певао је сваке недеље у црквеном хору. А „Мери госпел хор" чини да се осећа као код куће.

„Разлика је можда у избору песама. У Конгу више певамо француске и латинске песме или оне на локалном језику, док су у 'Мери госпел хору' углавном песме на енглеском“, каже Глоди.

Да се певање у госпелу разликује од земље до земље, потврђује и Кристина из Аустрије. Она већ 10 година пева у српском хору. И одлично говори српски језик.

„Енергија се доста разликује. Ја сам католкиња и певала сам у хору у цркви. Међутим, то није та енергија као када певам овде. Зато ми често дође да у цркви кажем: 'Хајде људи, крените, певајте!'. Јер овако је монотоно, а не би требало тако да буде“, објашњава Кристина Цетл.

На наступима српског госпел хора никада није монотоно. И публика је увек на ногама. Својом музиком не само да увесељавају људе, већ и шаљу поруку да без обзира на то које је човек боје коже, вере, националности - у музици су сви једнаки.