Урбан: И даље хватам све тренутке да се бавим музиком

Састав „Урбан и 4“ у марту је објавио сингл Диригент као најаву новог албума који би требало да изађе на јесен, а ријечки музичар истиче да покушавају да пронађу нит која спаја и њих и оне који не мисле као они.

„Мени се чини да ако гледаш шта спаја све религије света, наћи ћеш одређену везу, наћи ћеш је у једној или две тачке, оно што је исто код свих. Тако и код свих људи постоје одређене ствари које су свима исте и свима јако битне. У некима се разилазимо скроз, чак и ратујемо повремено, али смо у неким стварима исти“, приметио је Дамир Урбан у интервјуу Танјугу.

Важно је, каже музичар, наћи те ствари које су исте и бавити се њима, покушати везати публику, а не раздвајати на начин тако да је неко паметан јер нешто слуша, а неко припада пак или указује на своју вредност баш зато што нешто не слуша.

Урбан је додао да у групи интензивно размишљају да направе музику која „никог не одбацује, а заправо све тера да промишљају и буду добри људи“.

„Ако успемо у томе, онда је то то. Не морају песме бити инспирисане Брехтом као на прошлом албуму, постоје и друге ствари, а да албум буде одраз времена у коме живимо. Радимо на томе, а где ће нас то одвести, видећемо“, објаснио је хрватски кантаутор.

Дамир Урбан истиче да има среће да се код њега помешало приватно са сценом: „Одавно је оно што је мој хоби и моја љубав оно од чега живим. И даље хватам све тренутке да се бавим музиком, јер ми је то хоби. Некад се питам да ли је добро што сам на концерту, можда сам могао бити код куће и нешто паметно писати, али се не бих ни са ким мењао“.

Од музике се, како каже, може живети на Балкану, ако не треба очекивати живот какав води Бијонсе.

„Ако си добар, имаш добар бенд, ако си скроман и волиш то што радиш, може. Ако замишљаш живот као Бијонсе, онда не, али један живот просечног грађанина на подручју бивше Југославије, како људи већ живе, како живи доктор, професор, то може. Не живимо ништа лошије од њих. Ако могу они, можемо и ми“, нагласио је музичар.

„Урбан и 4“ су недавно наступили на крагујевачком фестивалу „Арсенал“ пред око 1.500 људи и Урбан истиче да је то права мера за њих.

„Ми смо распродали Дом спортова у Хрватској неколико месеци пре концерта. То је супер што се публике тиче, али наша врста музике и комуникација са публиком не функционишу у великим просторима и притом нисам лажно скроман. Велика бина би од мене тражила превише промена, за које ја нисам спреман“, објаснио је познати музичар.

Присећа се да је у својим двадесетим годинама веровао да је заслужио да буде на врху света.

„Када се данас осврнем схватам да се радило о полукретену и боље да се тада ништа добро није десило и добро је што је прошло ово време да научим нешто. Важно је да знаш да ниси најбољи, да знаш да увек има људи који раде боље до тебе, који су талентованији од тебе и да се дружиш са таквима што више, јер можда једног дана и ти нешто научиш. Радити, вежбати, играти се, не очекивати превише, а онда ако буде среће, добићеш све“, поручује Урбан.

На питање да ли размишља можда о албуму на енглеском језику и пробоју на западно тржиште, Урбан каже да први проблем представљају године, а други чињеница да воли да има времена за себе и своју породицу што је на Западу немогуће.

„То је толико велико подручје, толика енергија је потребна! Нисам лењ, али волим да имам времена и за себе, вани мислим да је то немогуће. Ја волим како је мени овде, да имам времена и за свог малог и жену, а не само да ме једе сцена“, истакао је Урбан.

„Сумњам да би неко уложио у овако старог музичара. Ако би сада кренуо да улаже у мене, може рачунати тек за пар година на неки повратак, а ја сам тада већ у пензији. Постоји тај култ младости, али ја не спадам више у тај култ, као ни у остале култове овог подручја“, објаснио је хрватски уметник.

Урбан примећује да смо постали глобално село, да је интернет направио и неке добре ствари и да постоји могућност да неко напољу чује за њега. Открива и да тренутно ради са пријатељем на пројекту у коме је „аутор свега, али не пева“.

„Немам еготрип да ако се нешто и направи вани, да то ја морам представљати, да морам стати на бину и купити цурице после. То ме је прошло. Ако успем данас-сутра да неке песме заживе у нечијој другој изведби или неком другом извођачу, нико срећнији од мене неће бити, ја могу да идем кући и мени је то супер“, истакао је познати музичар.

Не желећи да откива име пријатеља са којим ради, Урбан је само објаснио да је реч о причама - „музичким причама, некој врсти фузије радио драме и саунтрека“, и да није реч о певању, већ о некој врсти нарације у форми песме.

„Све је почело као наше завитлавање, али је добро испало и неки људи који прате мој рад, кажу да је то најбоље што су чули. Већ су нам тражили једну од тих песама за филм, чак је и инспирисала људе у том филму да крену другачијим правцем. Мени се то ради, ја бих то радио свеједно да ли то неко слуша или не. Ако се некоме то свиди, супер. Ако се не свиди, опет супер“, закључио је Урбан.