„Антракс“, „Епилог“ и „Алитор“ за експлозиван почетак „Арсенала“

Увод у овогодишњи „Арсенал фест“ пружили су хард-рок бенд „Епилог“ и треш металци „Алитор“, који су само припремили публику за „Антракс“, који је први пут наступио у Србији у својој 35 година дугој каријери. 

Чувени треш метал бенд „Антракс“ изашао је пред око 10.000 људи. Одмах на почетку се видело да нема Чарлија Бенантеа за бубњевима. бог болова у руци Бенантеа је заменио Џон Дете, који је сарађивао и са бендовима „Слејер“ и „Тестамент“. После првих рифова песме Among the Living, подигао је масу у Кнежевом арсеналу, а убрзо је уследила и нумера Caught in a Mosh.

Гитариста Скот Јан поздравио је публику, истакавши да не може да верује да су први пут у Србији. „Здраво, Србијо, лепо је видети вас“, поручио је и Џои Беладона који је показао да је и даље један од најбољих певача метал сцене данашњице.

После уводних старих хитова, српској публици представили су свој последњи албум For All Kings, а публика је на њихово изненађење одлично знала текстове и нових песама. Ипак, обожаваоци су најбоље реаговали на старије нумере као што су Got the Time, Be All, End All, Intro to Reality, Belly of the Beast, а еуфорија је настала са првим тактовима песама Antisocial и Indians које је „Антракс“ оставио за велико финале концерта.

Публика је са подигнутим рукама и одушевљено заједно са Беладоном отпевала од почетка до краја песму Indians.

„Не могу да верујем да нам је требало оволико времена да дођемо у вашу дивну земљу. До следећег виђења, будите сви краљеви“, поручио је Јан српској публици.

На Гарден бини, наступе је, макар за први дан „Арсенала“, затворио, рано јутрос, панк-рок бенд „Ритам нереда“. Бакље, руке у ваздуху и песма Не означили су почетак жестоког концерта.

„Крагујевац, Србија, Шумадија и наши Новосађани међу вама, хвала вам за све ове године“, поручио је Бобан Петронијевић, фронтмен састава „Ритам нереда“, који прославља три деценије постојања.

Публика, у којој су свакако најгласнији били верни Новосађани који прате „Ритам нереда“ са концерта на концерт, хорски је, без музике и Петронијевићеве помоћи, отпевала рефрен песме Херој, а подједнако бучни, окупљени испред бине Гарден, били су и уз хитове Никад више, Диван дан, Нема дилеме, Хиљаде, Елита.

Нешто раније на главној бини почела је журка уз „Келте“. Српски Ирци су у свом препознатљивом маниру, као и увек направили одличну атмосферу, затворивши наступе на главној бини.

„Вечерас нема спорих песама, само једна балада“, поручио је Аца Селтик и скакало се уз Star of the County Down, Wearing of the Green, I'll Tell Me Mas, Irish Rover, Save и друге нумере.

Звезде вечери били су и панк ветерани из Манчестера „Базкокс“, који су приредили енергичну свирку публици у Крагујевцу. Малобројни се могу похвалити да поседују дуговечност и очувану енергију у производњи наизглед бескрајног низа оригиналних песама као што то више од четири деценије чине гитаристи Пит Шели и Стив Дигл, што су показали и синоћ смењујући се пред микрофоном подсетивши српску публику на Ever Fallen in Love, Why She's a Girl from the Chainstore, Promises и завршили песмом Harmony in My Head.

Тутњао је панк Гарденом, да би на крају Дигл бацио микрофон и заједно са осталим члановима једног од најзначајнијих британских бендова из првог таласа панка, сликао публику, снимао узаврелу атмосферу и здравио се са фановима у првом реду. 

Док су „Базкокс“ свирали на Гардену, на главној бини нишки састав „Кербер“ извео је стандардни бест оф репертоар - од хита Ратне игре, до песама Мезимац, Сањам, Хајде да се волимо и Мама тата за крај.