Ово је ирски плес!

Прве кораке ирског плеса одиграли су друиди у својим ритуалима, бар тако каже легенда. Од тада плес се доста променио, али је љубав ирског народа према игри остала иста. На светској сцени појављује се тек почетком деведесетих захваљујући Џин Батлер и њеном плесном шоуу „Риверденс“.

„То се десило на евровизијском такмичењу 1994. године када смо победили. Тада је свет имао прилику да види ирски плес, али у веома другачијем светлу. Са спектакуларним костимима и музиком били смо централни догађај 'Песме Евровизије' и мислим да смо тада добили наклоност светске публике“, каже ирска плесачица Џин Батлер.

Често за ирски плес кажу да је предак америчког степа, али се од њега разликује у крутом држању горњег дела тела. Током дванаестог века британске власти забрањивале су јавно извођење музике и плеса, а Ирци су играли у својим кућама, померајући само ноге, али не и горњи део тела који је био видљив кроз прозор. И тако су успели да сачувају плес од заборава.

„Ирска музика и ирски плес се надопуњују и управо то мој шоу потврђује. Виолончелиста и ја показујемо шта је суштина ирског плеса, а то је степовање уз музику и баш зато се каже ирски степденс, јер има доста корака. Значи, ви корачате кроз музику у складу сте са музиком и интерпретирате је. Мислим да се та веза помало изгубила и зато ја покушавам да је поново успоставим“, тврди Батлер.

А почетком 2000-их успоставила се веза Србије и ирске музике. Данас је све више заинтересованих да у степ ципелама или балетанкама прате ритмове овог острва.

„Почео је као радионица где су људи самостално учили кораке, скидали са интернета, сналазили се од материјала који смо имали. Управо је Џин Батлер туторијал многима био прва лекција, тако да смо сви учили прве кораке од ње. У међувремену, неки су одустали од тога, они који су остали данас се озбиљно баве тиме“, објашњава Нина Стојановић из Београдске академије за ирски плес (Belgrade Academy of Irish Dance).

Ирски плес се може играти као групни или соло. Ани Kотевски, која се 12 година бави тим плесом, омиљени је слиџ џиг, један од најпознатијих, који се игра искључиво у меким ципелама.

„За мене ирски плес сад тренутно представља све зато што успевам да добијем физичку активност која ми је потребна, уметнички да се изразим, имам рад са људима који јако волим, организацију за оно што ми је струка, што сам завршила, просто све сфере мог живота покрива“, каже Ана из плесне школе „Еринс фидл“.

Иако на први поглед ирски плес делује лак за извођење, након једног часа не гине вам упала мишића. У то нас уверава и Џин, која за ирски плес каже да је екстремна дисциплина, налик балету, где постоји техника за правилно извођење.

„Ирски плес захтева године и године вежбања. На пример, ја могу да вас учим ирски плес и лепо ћете се провести, али то не значи да ћете бити успешни у томе и стићи до неког нивоа да можете да се такмичите. Упоредила бих то са Олимпијским играма. Да бисте достигли одређени ниво, често морате да прођете кроз веома исцрпљујуће и напорне тренинге", тврди бивша играчица групе „Риверденс“.

Баш као што је то учинио Гинисов рекордер Мајкл Флетли, који после вишегодишњег искуства може да направи чак 35 удараца у секунди. Ово не треба да вас обесхрабри. Можда нећете ући у Гинисову књигу рекорда, али вам је уз ирски плес забава загарантована.