Јосипа Лисац: Увек сам желела да будем своја

Јосипа Лисац је била и остала појам за уметницу фантастичног гласа са аутентичним визуелним оквиром. Фузија различитих жанрова у њеним песмама као и лакоћа и уверљивост интерпретације описани су у различитим антологијама југословенске поп културе.

Прослављање пола века изузетно успешне каријере Лисац ће отпочети концертом у Центру „Сава“, 14. фебруара на Дан заљубљених и дан Светог Трифуна.

„Најтеже је изаћи са музичарима пред публику и одржати добар концерт. То сви који су икада стали на сцену знају. Потрудићу се да београдској публици приуштим такав концерт. Нисам сигурна да ћу имати неког госта на концерту у Београду, већ само желим да се добро осећам на сцени. Када се добро осећам на сцени, онда и публика ужива“, објашњава прослављена певачица.

Тајну трајања, опстајања и одржавања препознатљивог израза на сцени, Јосипа Лисац објашњава вером у себе и своје уметничке стандарде. Како каже, никада себе није доживљавала као авангардну уметницу.

„Никада се нисам трудила да будем авангардна или другачија од других, већ само своја и радосна на сцени. Када сам почињала, у Југославији су у моди били фестивали, али никада нисам пристала на идеју да личим на неки општеприхваћени модел поп певачице. Желела сам само да са публиком поделим своје поимање музике. Код мене музика не излази само из грла, већ из срца“, истакла је Лисац.

Према њеним речима, на њену каријеру и самопоуздање највише је утицао Карло Метикош.

„У пола века моја каријере мени је апсолутно најлепша музичка сарадња и живот са Карлом Метикошем (1940–1991). Он је направио за мене најлепше песме, које живе и данас. Направио је антологијски албум Дневник једне љубави. Направио је све могуће хитове као што су Магла, Данас сам луда... То су најлепши тренуци, на то сам поносна“, нагласила је Лисац.