Тамара Ристић сутра на Зидићу Дома омладине

Њена музика је спој природног и електронског, изворног и модерног, истичу представници Дома омладине Београд.

Наступа сама, уз „лупер“, клавијатуру и мелодику, стварајући јединствен и самосталан звучни простор у ком се преплићу мелодије електронских и акустичних инструмената са карактеристичним стилизованим певањем, инспирисаним традиционалном музиком словенских народа.

До сада је наступала самостално и у склопу различитих музичких пројеката, у градовима широм Србије и бивше СФРЈ, у Бугарској, Шпанији, Италији, Аустрији, Чешкој и Норвешкој.

„Мој сензибилитет је дошао до изражаја када сам одлучила да не размишљам превише, него да се једноставно препустим музици. Осим тога што комбинујем различите музичке жанрове и приступе, моје песме се и међусобно разликују, а оно што их спаја су глас и стилизовано певање инспирисано традиционалном музиком“, објашњава Ристићева.

Тему увек прво разрађује у глави и обавезно снима све идеје: „Где год да сам, забележим их бар телефоном. Онда углавном седнем за клавијатуру и почнем да градим песму. То грађење је постало комплексније и занимљивије када сам увела лупер – уређај који омогућава уживо снимање, репродукцију и репетицију кратких мелодијских линија (loop), који користим и на наступима, па публика у назнакама може да осети и сам процес стварања песама“.

Крајем претпрошле године објавила је сингл Мома који је прошао веома запажено како на тамичењима, тако и код публике.

„Донео је интернационални публицитет и промоцију коју нисам очекивала, с обзиром на то да је реч о мом првом синглу. Снимила сам песму у самосталној продукцији, тражила по интернету платформе за промоцију како бих била што доступнија слушаоцима, а Мома је стигла чак до представника радија Би-Би-Си и магазина Сонглајнс који су је уврстили међу три најбоље песме на конкурсу 'Wоrld Music Network'“, прича кантауторка.

Са пет година почела је да глуми, прве вокалне мелодије стварала је још као дете, са девет година имала први музички наступ, а на клавиру компонује од 12. године.

Истиче да је људима у иностранству музика Балкана егзотична и занимљива, док српској публици пружа „ново виђење традиције која се углавном везује за прошлост“.