Због „Егзита“ се и боловање отвара

Група девојака и младића из Битоља „паркирала“ је „брдо“ кофера, торби и врећа за спавање испред рецепције „Егзит кампа“ и одмах кренула са песмом и игром, како би прекратили време док се папиролошке формалности око пријаве за камп не заврше.

„Први пут смо на 'Егзиту', морали смо да дођемо јер сви причају да је фантастичан фестивал и да је у поређену са њим све остало смешно. Очекујемо добар провод, поготово у кампу, а каква је атмосфера већ сада, и то већ сада када још нисмо ни разапели шаторе, не сумњам да ће бити по много убаво наредних дана“, рекао је Танјугу младић по имену Диме.

Он је навео да његова екипа из Битоља броји девет чланова и шест шатора.

Диме је рекао да су у Нови Сад дошли аутомобилима, да им је требало 10 сати вожње и истакао да ће се „битољски караван“ запутити и у Црну Гору, на „Си денс“ фестивал на Јазу, јер „треба пробати све што живот пружа“.

Екипа из Битоља ипак није била прва која се „запљунула“ у кампу, јер док су се они пријављивали на рецепцији, дружина њихових земљака Македонаца из Штипа већ се одомаћила у кампу и наздрављала уз мастику успешном завршетку посла на разапињању шатора.

„Колико год изгледало лако постављање шатора ни изблиза то није, јер треба водити рачуна о многим стварима, пре свега да шатор колико је могуће више буде у хладовини, али и на терену који неће покупити много воде уколико буде кише“, прича Анђело.

Он је главни „архитекта и грађевинац“ у веселој седмочланој екипи из Штипа, коју чине три девојке, Милена, Јована и Маја и четири младића - Ђоше, Анђело, Гирче и Стојче.

И они кажу да су први пут на „Егзиту“ и истичу да су после само неколико сати боравка у кампу уверени да ће се супер провести и да су урадили праву ствар када су одлучили да дођу.

Највеселију дружину у јутарњим сатима, смештену у дебелу ладовину у самом ћошку на крају кампа, чинило је неколико различитих друштава из Београда, Руме, Краљева и Хрватске, која су гласним смехом и шалама скретала пажњу осталих.

Један члан те дружине је, угледавши новинарску екипу Танјуга, одмах скочио к'о опарен и утрчао у шатор, уз коментар: „Немојте ме људи сликати к'о Бога вас молим, ја сам званично на боловању и ако ме шеф види, награбусио сам“.

Његово бежање и „запомагање“ наишло је на негодовање осталих који су одмах почели са прозивкама да он „уствари, бежи да га не види девојка“, али и са саветима да би било боље да је тако „улетео у шатор код оне високе плаве Холанђанке, можда би га онда шеф и наградио неком повишицом“.

Као учтиви домаћини, младићи и девојке из Београда, Руме и Краљева прво су реч препустили гостима из Хрватске. Хрвоје из Нелишћа код Чаковца каже да очекује одличну забаву и да према оном што види у кампу, који је тек почео да се пуни, са сигурношћу може рећи да ће те забаве бити на претек.

Хрвојев цимер Денис Шафарић из Горњег Храша код Чаковца, каже да му се јако допада то што је камп на плажи и што је близу центар града.

Програм „Егзита“, како рече, није подробно проучио, али оно што је летимично видео каже да му паше и да није толико ни битно какав је програм јер је „најважније да екипа буде добра, а онда је све у реду“.

Марко Живановић и Илија Миоковић из Руме кроз смех су рекли да је у „кампу све онако како очекују, чак и мање од тога“.

„Ево овде неко донео ову клупу, то је стварно напредак у односу на прошлу годину, клупа нам дође и као шанк и као кревет за спавање, то је једна вишенаменска клупа“, каже Марко.

Илија показује на „љуту“ препеченицу која је управи послужена гостима за шанком и пита: „Кад ће ово бити на Танјугу, да ме види мајка“.

Као увек у сличним приликама они искуснији који су били ранијих година у кампу препричавали су дешавања са ранијих „Егзит“ фестивала и били су „главни“ у друштву јер су их, поготово они којима је ово премијерни „Егзит“, слушали широм отворених и ушију и очију.

Један од ветерана је и Младен из Руме, кога остали у друштву зову „шаманом и духовним вођом“.

„Само један 'Егзит' нисам био у кампу и могу да потврдим да је заиста тачна она прича која кружи међу егзиташима да онај ко није био у кампу, као и да није био, јер је стварно најбоља зезанција у кампу. Овде се преко дана напуне батерије и онда је пражњење на Петровардинској тврђави и то је најбоља комбинација“, рекао је Младен Танјугу.

„Егзитова" варијанта Гаје, Влаје и Раје и то у женском облику - Ања, Вања и Сања дошле су из Београда, Ања и Вања су и претходних пет година биле на „Егзиту“, а сада су повеле и Сању, како рекоше, „чисто због риме“, али и да јој покажу „шта је то најлепши провод у региону“.

Њих три се похвалише да су саме разапеле шатор и да им за то нису били потребни каваљери, уз коментар да је „у данашње време тешко наћи праве каваљере“, те да су оне неким комшијама показивале како се разапиње шатор.

На крају смо стигли и до оних који су заиста први разапели шатор и тако отворили овогодишњи „Егзит“ камп.

То је екипа Црвеног крста и тим Хитне помоћи која је кренула са дежурством још од понедељка, и која ће све до затварања кампа 24 сата дневно бдети над камперима и бити им на услузи да им, злу не требало, пружи прву медицинску помоћ.

„Шатор штаба Црвеног крста и Хитне помоћи постављен је јуче у осам сати ујутру и до сада није било никаквих интервенција. Очекујемо да ћемо имати више посла од сутра када камп буде значајније попињен и када крене 'Егзит' фестивал“, каже координатор санитетске службе „Егзит" кампа Радомир Јовичић.

Он истиче да је иста санитетска екипа већ годинама уназад ангажована за рад у кампу, тако да из искуства већ унапред знају шта их очекује.