„Болеро“ после 88 година постао јавно добро

„Имамо обичај да кажемо да се у свету на сваких десет минута изводи Болеро“, рекао је за Франс прес Лоран Петижирар, композитор и председник француског Удружења аутора.

Симфонијско дело компоновано 1928. године и први пут изведено 22. новембра у Опери, првобитно је била музика за балет коју је чувена руска балерина Ида Рубинштајн наручила од Равела, њеног пријатеља чији је она била мецена.

Болеро се одмах допао критичарима и убрзо је доживео планетарни успех, иако се мелодија понавља у непромењеном лаганом ритму која збуњује љубитеље музике. Неки музички критичари ипак сматрају то дело досадним.

Дело је објављено први пут 1929. године без кореографије, а његова прва сценска интерпретација изведена је годину дана касније.

„То је једноставно дело, без икаквог покушаја виртуозности“, рекао је сам Равел, док Петижирар сматра да је то експериментални и прецизан комад.

Дело које су изводили и највећи диригенти, Пјер Булез, Клаудио Абадо или Артутро Тосканини, инспирација је за много кореографе, међу којима је познати Морис Бежар.

Болеро је од 1. маја прешао у јавно добро иако у Француској дела то постају 70 година после смрти аутора. Равел је умро 1937. године. Његово дело је јер су ауторска права почев од 1938. била заштићена на 70 година, на шта се додаје још осам година.

Равел (1875-1937) био је француско-баскијски композитор и пијаниста из периода импресионизма. Његова музика је суптилна, богата и оштра. Равелова клавирска дела Jeux d'eau, Miroirs i Gaspard de la nuit захтевају знатну вештину од извођача, а његове оркестралне композиције садрже велики распон тоналитета и много инструмената.

Широј публици, Равел је ипак најпознатији по Болеру за који је рекао да је „дело за оркестар без музике“.