Преминуо књижевник и уредник Школског програма ТВ Београд Ибрахим Хаџић

Ибрахим Хаџић рођен је 1944. године у црногорском граду Рожаје, где је стекао основно образовање. Гимназију је завршио у Новом Пазару, након чега се сели у престоницу ради даљег усавршавања.

У Београду је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету, где је започео свој вишедеценијски боравак и стваралачки рад. Вест о његовој смрти 27. октобра саопштило је Српско књижевно друштво, чији је био истакнути дугогодишњи члан.

Широј јавности остао је препознатљив по раду у Телевизији Београд, где је професионалну каријеру почео 1975. године. Годинама је уређивао култне емисије из историје уметности, а 12 година је провео на позицији главног уредника Редакције школског програма.

За свој изузетан допринос развоју образовног садржаја и едукацији младих генерација, награђен је Орденом рада са сребрним венцем. Телевизију је напустио 1994. године под снажним притиском тадашњег политичког режима, оставши доследан својим уверењима.

Написао је сценарио за емисију за децу Теку, теку капи течне која је добила највеће признање Гран при Јапана у категорији едукативних програма. По емисијама које је иницирао и уређивао, штампане су четири капиталне књиге, међу којима и Сликарски правци XX века проф. др Лазара Трифуновића.

Књижевни опус и природњачка истраживања

Хаџићево присуство на књижевној сцени трајало је дуже од пола века, током којих је објавио 17 песничких и пет прозних књига. Прву збирку поезије под називом Харфа васиона издао је још 1970. године, чиме је започео успешан песнички пут.

Како је сам објашњавао, његова рана фаза била је елитистичка и наглашено лирска. Временом су сазревање и дубље промишљање друштвене стварности унели елементе снажне ироније у његов песнички израз.

 За свој разноврсни књижевни рад награђен је бројним признањима, међу којима се издвајају награде „Исидора Секулић", „Милан Ракић", „Биљана Јовановић" и „Ристо Ратковић".

Поред поезије написане стандардним језиком, посебно се истиче збирка Матерњи језик, у којој је сачувао аутентични говор рожајског краја од заборава.

Био је посвећен лексикограф, а његове књиге обилују архаичним терминима и локализмима које је неуморно бележио. Многе његове песме превођене су на стране језике и заступљене у важним домаћим и регионалним антологијама.

Ван оквира књижевности, Хаџић је био страствени истраживач природе, са посебним акцентом на микологију. Учествовао је у оснивању Миколошког друштва Србије и потписао је десетак књига о гљивама, укључујући познати приручник Гљиварска почетница.

Његова опсежна теренска истраживања резултирала су идентификацијом врста које су биле потпуно нове за просторе Србије и Црне Горе. Поред богатог света гљива, своју радозналост успешно је усмеравао и на проучавање ноћних лептира у свом завичају.