Светлост поезије не гасне – 58. песнички сусрети „Лазар Вучковић“ на Косову и Метохији

Засијала је и ове године светлост поезије српских стваралаца, на 58. по реду песничким сусретима „Лазар Вучковић".

Утопио се у таласима Охридског језера 1966, али је са 27 година, Лазар Вучковић оставио непролазно благо, завет окупљања песника.

„Песници у каравану Панораме – Јединства, преносе уметност писане речи из године у годину, из места у место. Централно вече је у Грачаници“, наводи песникиња и новинарка Гордана Стијачић.

„Поезија на Косову и Метохији није само естетика. Поезија је овде егзистенција, она је хлеб наш насушни, она је овде и штит и мач. А давно су рекли: људи који певају или народ који пева у невољи, он је већ победио свог тамничара“, наглашава Рада Комазец, директорка НИЈП „Панорама – Јединство".

Часопис за књижевност и културу „Стремљења" у издању „Панораме – Јединства", додељује награду „Лазар Вучковић", 65 година заредом.

Ове године добитници су песници Лела Марковић и Милош Зубац.

„Све оно о чему је писао Лазар Вучковић мени је изузетно блиско. Ја га осећам апсолутно, јер потицати са тих простора, а онда се отиснути у свет и пронети глас са Косова и Метохије је и завет, и обавеза, и лични осећај и побуда коју носимо сви ми који смо са Косова и Метохије“, каже песникиња Лела Марковић.

„Ово је сасвим посебна и другачија награда. Ја нисам свикао на земаљска признања у мом животу, а 25 година сам у уметности, у књижевности и у музици. А ни ово признање није земаљско, тако га не доживљавам, више је неземаљско. Реч је више о завету, о најлепшој могућој задужбиности, јер ко буде награђен на Косову, тај је уистину награђен и више не треба да тражи, чини ми се, него што је то“, напомиње песник Милош Зубац.

Верна публика и песници, најављују очување пламена писмености и слободе изражавања и следеће године, на новим сусретима.