Од просидбе до рођења детета – како су изгледале српске свадбе пре 125 година
Етнографски музеј у Београду је обележио 125 година постојања. Поводом јубилеја отворена је изложба „Српске свадбе пре 125 година” ауторке Тијане Чолак-Антић.
Изложба „Српске свадбе пре 125 година“ кроз музејске предмете, фотографије и интерактивне садржаје представља свадбене обичаје из различитих крајева Србије.
Свадбени обичаји су повезивали породице, учвршћивали заједницу и означавали један од најважнијих животних прелаза, а сачувани предмети и сведочанства омогућавају да се културно наслеђе сагледа из данашње перспективе.
„Свадба почиње већ од просидбе, а завршава се рођењем детета. Тако да смо просидбу показали у пиротском крају, излазак из куће на Косову и Метохији, сам чин венчања у Шумадији, улазак у кућу је у граду и жeна са бебом као признати члан нове породице је у Војводини. Предмети су 150 година стари углавном, веома су стари и одлично очувани зато што Етнографски музеј има јако добру службу конзервације“, наглашава ауторка изложбе Тијана Чолак-Антић.
Изложба која је била увод у обележавање јубилеја – „Трагови” представља избор предмета који су током протеклих пет година обогатили музејске збирке.
Поред откупа и етнографских истраживања кустоса, више од половине предмета су добијени као поклон. Историју Етнографског музеја од његовог настанка исписивали су и дародавци којима је посвећено посебно место на изложби.
„Већина наших дародавца је пожелела да предмет поклони музеју у знак сећања на времена које су прошле. Ови сви предмети су трагови прошлости. Посао нас кустоса је да проучавајући ту прошлост, комбинујући је са другим историјским и архивским изворима у ствари дамо нека тумачења о културним феноменима наше културе“, наводи Мирјана Крагуљац Илић, кустоскиња Етнографског музеја.
Етнографски музеј је настао 1901. године издвајањем из Народног музеја, а данас чува више од 120 хиљада предмета који сведоче о животу, обичајима, веровањима и култури народа.
