Фестивал Анике Вавић у Нусдорфу: Уз Бетовенову последњу сонату о музици која надживљава време

У Нусдорфу поред Беча, одржава се седми музичко-литерарни Фестивал Анике Вавић. Фокус је на Бетовеновом завршном опусу и моћи музике да буде путник кроз оба света, људски и божји.

Бетовен је становао на двадесетак бечких адреса, али само ова испод падина Нусберга важи за праву кућу.

У Аникиној кући, ту поред Бетовенових стаза, ова аустријско-српска пијанисткиња поново зове на дружење уз класичну музику и пробрана књижевна дела.

Гошћа је Елизабета Леонскаја, још једно врхунско име глобалне клавирске сцене. Извела је Бетовенову Сонату 32, опус 111, његову последњу. Коју причу прича тај тужни мол?

„Већ је прича за себе то што је последња. Значи, он је завршио са циклусом 32 сонате. Није компоновао три-четири става као иначе, него је завршио у тој некој специјалној сфери“, наводи пијанисткиња Аника Вавић.

„Један од највећих генија који је икад живео знао је већ са 32 године да се његово чуло слуха никад неће вратити. Каква је то само патња за једног композитора, какво срце! У својој последњој сонати Бетовен се упутио на емотивно путовање кроз судбину. И наравно он ту није сам, увек је говорио да кад компонује разговара са богом. Други став сонате подиже се равно на небо, онда понизно спусти на земљу, ту где смо ми“, каже пијанисткиња Елизабета Леонскаја.

Бургова глумица Петра Морце читала је новелу Сироти музичар Франца Грилпарцера. Грилпарцер је написао говор који је читан на Бетовеновој сахрани 1827. године.

У најтоплијој бечкој ноћи од почетка мерења, носталгија је давала тон. У реалном свету, све тече добро у Аникиној каријери.

„Почетком децембра ћу бити поново у Лисабону. Ја сам са Гулбенкиан симфонијским оркестром пуно пута свирала. Овог пута се враћам и изводим португалско прво извођење Концерта број 4 Родиона Шчедрина, чију сам руско-аустријско-финску премијеру свирала с Гергијевим, а немачку у Вајмару. У Србији још није извођен, што би била моја велика жеља. За то сам се борила свим силама. Требало је да свирам с Гергијевим концерт у Београду“, наводи Вавићева.

Високо у виноградима изнад Беча, док полако попушта врелина дана, лако је веровати у лековиту моћ музике.

Вести које се овде слушају су из 1820. године и баве се дилемом коме је у ствари Бетовен посветио последњу сонату, својој бесмртној љубави, или цару.